Izvor: GdeInvestirati.com, 03.Apr.2015, 10:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčka platežno sposobna do polovine maja

Finansijske rezerve Grčke će očigledno duže potrajati nego što se ranije mislilo, pa će ta zemlja ostati platežno sposobna do 12. maja, piše nemački list Zidojce cajtung.

"Te podatke su u Briselu izneli grčki pregovarači. Do sada je bilo govora o 9. aprilu kao danu posle kojeg je Atini hitno potrebna dodatna pomoć", navodi taj list, a prenosi radio Dojče vele u današnjem pregledu pisanja nemačke štampe o grčkoj finansijskoj krizi, njenom mogućem izlasku >> Pročitaj celu vest na sajtu GdeInvestirati.com << iz evrozone, posledicama...

"Da bi dobila novac, Atina mora da dostavi spisak konkretnih merljivih reformi. Međutim, napori u toj oblasti jedva napreduju", piše Zidojče cajtung.

Konzervativni Velt, pod naslovom "Grčka traži krivce za omraženi kurs štednje", ocenjuje da vlada u Atini "u ostatku evrozone sve više izaziva čuđenje i frustraciju, jer sada eto želi da osnuje parlamentarnu komisiju koja bi trebalo da razjasni ko je odgovoran za programe štednje posle finansijske krize 2009".

Istraživanja komisije odnose se na vreme socijalističke vlade Jorgosa Papandreua, vanstranačkog premijera prelazne vlade Lukasa Papademosa i mandat koalicione vlade konzervativaca i socijalista pod premijerom Antonisom Samarasom, navodi list.

Povodom razgovora između grčke vlade i predstavnika institucija o programu reformi, Velt piše, pozivajući se na krugove u EU, da su Grci veoma daleko od ubedljivog programa i da "ni telefonska konferencija finansijskih državnih sekretara evrozone nije dala nikakve nove rezultate".

"U Evropi se sve više stiče utisak da Atina želi novac bez reformi. Među Evropljanima vlada strah da bi Grčka vlada dodatne milijarde upotrebila samo da podigne plate, penzije i socijalna davanja. Pitanje o tome ako i kada zemlja želi da vrati pozajmljene milijarde, potpuno je otvoreno", dodaje se u tekstu.

Berlinski Tagescajtung se u u svom izdanju danas uglavnom bavio jučerašnjim protestima u Atini protiv politike štednje u EU, a Berliner cajtung je u svom članku o Grčkoj pod naslovom "Milijarder i Grekzit" preneo izjavu investitora i multimilijardera iz SAD, Vorena Bafeta da bi "izlazak Grčke iz evrozone mogao da bude dobar za monetarnu uniju".

"Takve izjave su učestale u poslednje vreme. Nemačka vlada grčkoj vladi trenutno preti Grekzitom. Pre pet godina, kada je Atini zapretio bankrot, EU je priskočila u pomoć sa kreditima – kako bi zemlja izbegla bankrot i ostala u evrozoni. U to vreme, investitori su sumnjali, ne samo u kreditnu sposobnost Grčke, već i Portugalije, Irske, Španije i Italije. Grekzit bi u tom trenutku ugrozio opstanak evrozone", navodi Berliner.

List ukazuje da su evropske banke tada imale ogromna ulaganja u kriznim zemljama i da bi ih izlazak iz evrozone koštao puno novca. "Samo Grčkoj su pocetkom 2010. godine banke dale oko 120 milijardi evra. Podrška Atini je spasila banke velikih gubitaka i zadržala zemlju u evrozoni".

"Danas je situacija drugačcija. Prvo, privatne banke su se uglavnom povukle iz Grčke, krajem prošle godine su imale ulaganja od samo oko 30 milijardi evra. Bankrot i izlazak Atine iz evrozone više ne bi destabilizovali evropski bankarski sistem. To važi i zbog toga što su pomenute druge krizne zemlje, ponovo kreditno sposobne", konstatuje Berliner cajtung.

U tekstu se takođe ocenjuje da bi Grekzit bio dokaz da "ne važe reči političara, koji su govorili da je povlačenje zemlje iz evrozone nezamislivo".

"Evrozona bi tako izgubila svoj imidž neuništivosti. A kakve bi to imalo posledice, trenutno nije moguće ni pretpostaviti", zaključuje Berliner cajtung.

Nastavak na GdeInvestirati.com...