Izvor: RTS, 16.Okt.2012, 11:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počelo suđenje Goranu Hadžiću
Pred Haškim tribunalom počelo suđenje bivšem predsedniku samoproglašene Republike Srpske Krajine Goranu Hadžiću, optuženom za progon Hrvata i druge zločina nad nesrpskim stanovništvom Istočne Slavonije, od 1991 do 1993. godine. To je ujedno poslednje suđenje pred tim sudom.
Suđenje bivšem predsedniku samoproglašene Republike Srpska Krajina Goranu Hadžiću, optuženom za zločine nad Hrvatima i drugim nesrbima u Istočnoj Slavoniji 1991. i 1992. godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << počelo je danas pred Haškim tribunalom, uvodnom rečju tužilaštva. Proces Hadžiću je poslednji pred Međunarodnim sudom za ratne zločina u bivšoj Jugoslaviji u Hagu.
Tužilac Daglas Stringer opisao je premlaćivanje i ubistvo Franje Papa, njegovog sina Mihajla i još devet ljudi - Hrvata i Mađara - 9. novembra 1991. godine u Centru za obuku vojnika u Erdutu, koji je bio sedište Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana.
Franjina supruga Julijana Pap, njihov sin Franjo i Natalija Rakin pogubljeni su nekoliko dana kasnije pošto je Julijana počela da se raspituje za nestalog muža i sina, rekao je Stringer.
Tužilac je opisao i incident u Iloku, gde je oko 50 nesrpskih zatvorenika odvedeno van grada u polje deteline, koje su prethodno bile minirale srpske snage.
"Zatvorenicima je naređeno da se uhvate za ruke i počnu da hodaju poljem mašući nogama kako bi locirali i razoružali mine", rekao je Stringer.
Prema njegovim rečima, kada je prva mina eksplodirala, srpski vojnici su otvorili vatru po zatvorenicima. U incidentu je ubijen 21 Hrvat, a većina ostalih su ranjeni.
"Ovo su prvi zločini koji su pratili smrt jedne kulturno bogate i raznovrsne zemlje koja se zvala Jugoslavija", napomenuo je tužilac.
Podsećajući da je optuženi u to vreme bio na čelu vlade Srpske autonomne oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem (SAO SBZS), Stringer je rekao da Hadžić, mada je znao za ove incidente, nije učinio ništa da zaštiti one koji nisu Srbi u tom kraju i da je odobrio te zločine.
Tužilašto će, posle predstavljanja optužnice, izvesti prvog svedoka.
Optužnica protiv Hadžića
Hadžić (54) je optužen u 14 tačaka za progon, istrebljenje i ubistva nesrba, zatvaranje, mučenje, okrutno postupanje i nehumana dela, deportacije i prisilno premeštanje, bezobzirno razaranje naselja, uništavanje kulturnih i verskih objekata i pljačku.
Krivicu za te zločine, Hadžić je u avgustu prošle godine negirao pred sudijom Tribunala.
"Izjašnjavam se da nisam kriv", rekao je Hadžić pošto ga je sudija Gi Delvoa pitao kako se izjašnjava. Pored sudije Delvoaa iz Belgije, članovi raspravnog veća u procesu Hadžiću biće Barton Hol sa Bahama i Antoan Mindua iz Konga.
Hadžića su, posle sedmogodišnjeg skrivanja, 19. jula 2011. uhapsile vlasti Srbije na Fruškoj Gori, a 22. jula je prebačen u pritvor Tribunala u Sheveningenu.
Hadžić je u vreme obuhvaćeno optužnicom bio premijer SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem, a kasnije i predsednik Republike Srpske Krajine.
Prema optužnici, Hadžić je od avgusta 1991. do kraja juna 1992. učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata sa velikih delova teritorije Hrvatske.
Na čelu tog poduhvata bio je, po optužnici, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a među učesnicima su bili Jovica Stanišić, Franko Simatović-Frenki, Vojislav Šešelj, Željko Ražnatović-Arkan, Milan Martić, Radovan Stojičić-Badža i pripadnici JNA.
Hadžić i drugi učesnici u zločinačkom poduhvatu planirali su, podsticali, naredili, počinili ili pomagali progon nesrba na rasnoj, verskoj ili političkoj osnovi, piše u optužnici.
Progon je, po optužnici, obuhvatao istrebljenje ili ubistvo stotina civila Hrvata i drugih nesrba, uključujući žene i starije osobe, u Dalju, Dalj Planini, Erdutu, Erdut Planini, Klisi, Lovasu, Grabovcu i Vukovaru.
Te zločine počinile su Teritorijalna odbrana i paravojne formacije, uključujući Ražnatovićevu i Šešeljevu. U optužnici protiv Hadžića navedena su imena 348 žrtava, uključujući i 194 hrvatska zarobljenika koji su 20. i 21. novembra 1991. ubijeni na farmi Ovčara kod Vukovara.
Hadžiće je optužen i za deportaciju ili prisilno premeštanje "desetina hiljada" hrvatskih i drugih nesrpskih civila sa tih područja.
Hadžić je bio u bekstvu od maja 2004. godine, neposredno pošto je tužilaštvo Tribunala dostavilo optužnicu vlastima u Beogradu.
Pogledaj vesti o: Goran Hadžić
