Izvor: Politika, Tanjug, 15.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjak „Gasproma” u Evropi biće 20 milijardi dolara
U uslovima svetske finansijske krize i smanjenja potrošnje gasa u Rusiji, „Gasprom” će možda morati da koriguje svoje investicije
Moskva – Ruski „Gasprom” će naredne godine izgubiti devizni prihod od prodaje gasa na tržištu zemaljačlanica Evropske unije u vrednosti od 20 milijardi dolara.
Cena ruskog gasa za kupce u EU smanjiće se, već od prvog kvartala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naredne godine, na prosečnih 280 dolara za hiljadu kubika, sa 460 do 500 dolara u četvrtom tromesečju 2008, piše moskovski dnevnik „Komersant”, pozivajući se na mišljenje eksperata.
Zamenik generalnog direktora „Gasprom eksporta”, Sergej Čalpanov je, doduše, još početkom novembra izjavio novinarima da će cena gasa za kupce u EU, u prvom kvartalu 2009. godine, biti snižena na prosečnih 360-400 dolara za hiljadu kubnih metara.
Kompanija je, međutim, sredinom decembra ponovo oštro snizila prognozu cene gasa za tržište EU tokom 2009. godine, računajući na prosečnu cenu nafte u tom periodu od 50 dolara po barelu, izjavio je „Komersantu” neimenovani izvor u „Gaspromu”.
Teško da će se država u tim uslovima uzdržati od povećanja cena gasa na domaćem tržištu, a „Gasprom” je već zatražio od vlade da ga oslobodi poreza u projektima eksploatacije gasa u istočnom Sibiru, navodi „Komersant”.
Ruski gasni gigant je, inače, početkom decembra saopštio da će se njegov devizni prihod od izvoza u EU ove godine uvećati na rekordne 64 milijarde dolara, imajući u vidu da će prosečna cena prvi put dostići 410 dolara za hiljadu kubnih metara.„Gasprom” će ove godine kupcima u zemljama EU isporučiti više od 160 milijardi kubika prirodnog gasa, čija potrošnja se poslednjih godina osetno povećava.
Pri zadržavanju prošlogodišnjeg obima izvoza ruskog gasa u EU, prihod „Gasproma” od isporuka u taj region opašće 2009. godine 31,7 odsto, ili za 20 milijardi dolara. To, međutim, nije konačna prognoza, imajući u vidu i neke procene da bi berzanska cena nafte iduće godine mogla da se „sroza” i na manje od 40 dolara po barelu.
U „Gaspromu” stoga trenutno razmatraju na koji način mogu da nadoknade taj gubitak prihoda u periodu ekonomske stagnacije i svetske finansijske krize. To delimično može biti ostvareno putem povećanja prisustva „kćerki” „Gasproma” na spot tržištima Evrope. Tako je u petak zamenik predsednika uprave „Gasproma” Aleksandar Medvedev objavio planove povećanja obima prodaje kćerke kompanije „Gasprom marketing end trejding” u Francuskoj sa 500 miliona kubnih metara, na tri milijarde kubika godišnje.„Srednjoročnim planom je predviđeno povećanje isporuka gasa svim evropskim zemljama koje kupuju ruski gas, uključujući i Italiju, Austriju i Bugarsku”, kazao je Medvedev. Analitičari, međutim, smatraju da taj prihod neće bitnije izmeniti bilans „Gasproma” u 2009.
Još jedan izvor prihoda jeste i povećanje cene gasa za Belorusiju koja u 2009. treba da dostigne 240 dolara za hiljadu kubnih metara, izjavio je Medvedev „Komersantu”, pozivajući se na cenovnu formulu u sporazumu sa „Beltransgasom”.Dvostruko povećanje cene u odnosu na nivo od 118–128,9 dolara u 2008. omogućiće ruskom monopolu zaradu od procenjenih 5,2 milijarde dolara umesto 2,8 milijardi dolara u ovoj godini, pri realizaciji 22 milijarde kubnih metara gasa. Pregovori na najvišem državnom nivou, između Moskve i Minska, nisu, međutim, dosad rezultirali konačnim dogovorom oko cene gasa u idućoj godini.U Belorusiji su ovih dana tamošnji funkcioneri govorili „o prihvatljivoj ceni” od 160 dolara za hiljadu kubika, mada Moldavija, na primer, već u decembru uvozi ruski gas po 280 dolara za hiljadu kubika.
Ta dva izvora prihoda neće, međutim, omogućiti „Gaspromu” da kompenzuje izgubljeni prihod na tržištima EU, zbog čega bi treba očekivati povećanje cena gasa na unutrašnjem tržištu, kažu energetski specijalisti u Moskvi.
U „Gaspromu” računaju na rast cena na unutrašnjem tržištu u 2009. od 300 rubalja za hiljadu kubnih metara, što bi pri realizaciji 300 milijardi kubnih metara omogućilo dodatni prihod od tri milijarde dolara (po kursu od 30 rubalja za dolar). Zbog toga će u uslovima svetske finansijske krize i smanjenja potrošnje gasa u Rusiji „Gasprom” možda morati da koriguje svoje investicije.
Kompanija se već obratila vladi s molbom da ukine poreze na realizaciju Istočnog programa i osvajanja nalazišta Štokman u Barencovom moru, podseća analitičar Maksim Šein.„Za uspešnu realizaciju Istočnog programa neophodna je državna podrška i pružanje poreskog režima olakšica, kao i za naftne kompanije”, ukazao je zamenik predsednika upravnog odbora „Gasproma” Aleksandar Ananjenkov.
Tanjug-Ekos
[objavljeno: 16/12/2008]
