Izvor: S media, 20.Jan.2011, 16:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta se krije iza čarobnih sastojaka krema za lice?
Čitajući opise kremica za lice, dobijate utisak da se kozmetička industrija pretvorila u globalnu naučnu laboratoriju iz koje vrcaju nove formule, revolucionarna otkrića i čudesni novi sastojci u borbi za večnu mladost i lepotu. Oni će ispeglati bore i produžiti trepavice, a telo će posle kupke mirisati poput 'crnog dijamanta i lotosovog cveta'
Prebirajući po kremicama za lice na policama kozmetičke robe, kupac na kutijici jednog pariskog kozmetičkog diva može >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << pročitati: 'Novo! Noćna krema protiv bora s Bosweloxom!' Ne znate šta je Boswelox? Niste jedini. Niste jedini ni ako ne znate što se krije iza tzv. kompleksa Nutrileum ili ako vam nije jasno zašto je u opisu neke kreme naglašeno ono 'detox'. U opisu sastojaka i delovanja kozmetike ima verovatno mnogo toga što vam baš nije posebno razumljivo, ali zato zvuči nedokučivo naučno. Zaslužujete li vi to?
Sudeći po tim nedokučivo naučnim, kićenim opisima sastava i delovanja kremica, losiona, maskara, pena za kupanje ili farbi za kosu, na ambalaži i u reklamama, čoveku se čini da se kozmetička industrija pretvorila u globalnu naučnu laboratoriju iz koje vrcaju tajanstvene nove formule, revolucionarna otkrića i čudesni novi sastojci u borbi za večnu mladost i lepotu. Jer oni će zauvek ispeglati bore i produžiti trepavice, a telo posle kupke mirisaće poput 'crnog dijamanta i lotosa'. Ali, koliko u svemu ima nauke, a koliko iluzije?
Nada se prodaje u parfimerijama
Kažu da proizvođači kozmetike dobro znaju posao: u fabrikama proizvode kreme, a u parfimerijama prodaju nadu. To je, kako bi rekao engleski lekar i istraživački novinar, dr. Ben Goldacre u svojoj knjizi 'Loša nauka', 'strogo regulisana industrija gde se oko besmislice vrti veliki novac, gde nalazimo jake uigrane ekipe iz međunarodnih biotehničkih firmi koje proizvode elegantnu, zbunjujuću, sugestivnu, ali vrlo odbrambenu pseudonauku'. Oni igraju na proverenu kartu da potrošaču ništa nije toliko važno kao iluzija, a podmazujući iluziju o večnoj mladosti, lepoti i privlačnosti, izvlače iz džepova debele svote novca. Kozmetička industrija je druga najjača hemijska industrija u svetu, pa nije slučajno da je najbogatija žena u Francuskoj, vlasnica kozmetičkog diva L'Oreal, milijarderka Liliane Bettencourt, toliko finansijski moćna da je i na pragu devedesete nedavnim skandalom mogla uzdrmati francusku vladu.
Svoje tvrdnje o funkcionisanju kozmetičke industrije Goldacre potkrepljuje primerom o hidratantnim kremama. Svaka hidratantna krema, kaže on, vlaži kožu, ali ono što koži čini skupa krema, čini i običan vazelin ili preparat smućkan u kućnoj radinosti od maslinovog i kokosovog ulja, meda ili pčelinjeg voska i ružine vodice (može i obična voda). Ali industrijske kreme su mnogo složenije, pune čarobnih sastojaka, kao što su Regenium XY, kompleks Nutrileum, RoC Retinoil Correxion ili Tenseur Peptidique Vegetal, obećavajući nešto otmeno, skupo i delotvorno. Jer vi to zaslužujete.
U njima postoje tri grupe sastojaka, objašnjava dr. Goldacre. Prve su žestoke hemikalije, kao što su alfahidroksilne kiseline koje pri visokim koncentracijama koži zaista daju mlađi izgled, ali iritiraju, peku i grizu, pa se prema zakonu moraju temeljno razrediti vodom. Budući da se na etiketi ne mora istaknuti postotak nekog sastojka, kompanije ih navode i onda kada su prisutne u tragovima, koristeći slavu njihove delotvornosti pri žestokim koncentracijama. Drugi sastojak gotovo svih razvikanih šik krema je skuvan i zgnječen protein povrća (Tenseur Peptidique Vegetal ili kako ih već zovu kog meseca), 'dugi, gnjecavi lanci aminokiselina koji plutaju u kremi', a oni se uvlače i stežu, privremeno peglajući bore, zbog čega imate osećaj zategnutosti kože. Treći deo je uglavnom dugi popis ezoteričnih sastojaka (na etiketi samo jednog losiona za telo možete naći šest vrsta ulja i četiri različita ekstrakta), pa i onih koji pre spadaju u rubriku 'verovali ili ne', nego na spisak sastojaka kozmetičkog proizvoda. Jedan od njih je, navodi dr. Goldacre, kompleks Valmontovog staničnog DNK, dobijen od 'DNK posebno tretirane lososove ikre'. No, kada bi vaša koža i mogla upiti ceo DNK lososa, upila bi uputstva za izgradnju ribljih ćelija! Je li to recept za preobrazbu žena u romantične morske sirene bez bora? Ili što znači opis 'sredstvo za negu kože na bazi kiseonika'? Ukoliko nemate sposobnost fotosinteze, kiseonik ionako ne možete upiti kroz kožu, a reč je zapravo o običnoj penici.
Svaka hidratantna krema vlaži kožu, ali ono što koži čini skupa krema, čini i običan vazelin
Jedan je od takvih sastojaka 'dobijenih na bazi najnovijih znanstvenih istraživanja' – uobičajena fraza za uveravanje potrošača o ozbiljnim namerama - i spomenuti Boswelox, ta proizvoljna pseudonaučna kovanica, kako je opisuje Sense About Science (britanska nezavisna organizacija za borbu protiv zloupotrebe nauke), iza koje bi se trebao kriti 'revolucionarni fito-kompleks koji kombinuje snagu ekstrakta Boswellie serrate (indijsko drvo) i mangana, uklanjajući bore nastale usred mikrokontrakcija lica'. Očekivati od ljudi da prihvate takvo maglovito objašnjenje je vređanje njihove inteligencije, komentarisao je predstavnik za štampu te organizacije, dr. Aarathi Prasad. Tu je nauka, kaže Prasad, naprosto izvučena iz konteksta. No, zato je potkrepljena testom koji dokazuje 87-postotno smanjenje bora. Isto kao i u slučaju delotvornosti 'tri-aktilinskog’ instant-odstranjivača koju je potvrdilo 83 posto od 25 žena.
Zašto je kozmetička industrija neuništiva?
Istraživačke studije finansiraju same kozmetičke firme, privatnim novcem, rezultati su retko dostupni u obliku valjanog naučnog članka, a većina 'dokaza' spominjanih u reklamama su subjektivnog izveštaja, gdje je valjda i budalama jasno da uzorak od 25 žena ne može dovesti do objektivnog zaključka. Ali takve se brojke u reklamama obično navode mikrositnim slovima.
Poseban problem pak čini poplava tzv. prirodne kozmetike, pod čime se, kao i u hrani, neretko prodaje i podmeće sve i svašta na talasu eko i bio mode (četvrtina Nemaca daje prednost prirodnoj kozmetici). Prodaje se 'ručno rađena kozmetika, bez sintetskih konzervansa i bez testiranja na životinjama'. Pritom su prstohvat indijanske travice u noćnoj kremi i kap ulja jojobe često dovoljni da se proizvod reklamira kao bio kozmetika, iako glavnica ostalih sastojaka stiže iz istih hemijskih fabrika, kao i za ostale industrijske proizvode.
A u toj prodaji maglovitih obećanja, uprkos svim dokazima, kupci svesno pristaju na kupovanje ideje, a ne stvarne slike, u kojoj sve više sudeluju i muškarci. 'Osvežavajući gel za tuširanje s energizirajućim mirisom… True Instinct za muškarca koji voli rizikovati… Nova narandžasta varijanta s ekstraktima brazilskog vrućeg blata koja stvara magičnu atmosferu i dinamiku sambe', nabraja i tportalov bloger Mile Kekin ponudu običnih gelova za tuširanje.
Kozmetička industrija stoga ostaje neuništiva i kada joj dokažete da brlja, pa kada je objavljen početak svetske ekonomske krize, protivno razumnom očekivanju, prodaja kozmetike u SAD je porasla za čak deset posto! I nije to prvi put. U vreme velike svetske krize tridesetih godina prošloga veka, upravo je ona zabeležila porast prodaje. Neki to objašnjavaju činjenicom da vojska nezaposlenih žene, a danas i muškaraca, u kriznim vremenima više obraća pažnju na spoljašnji izgled ne bi li u nesmanjenoj konkurenciji lakše privukla poslodavce i dobila posao, što je takođe iluzija za sebe. A šta kažu u kozmetičkoj industriji? Brinite o sebi jer vi to zaslužujete, šapće jedan proizvođač kremica za lice.
Pogledaj vesti o: Formula 1
