Izvor: Politika, 23.Sep.2011, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Imamo odbojkašice za velika dela

Maja Ognjenović: Sazrele smo u pravom trenutku. – Jovana Brakočević: Najmlađa smo ekipa, ali smo već u vrhu. – Večeras, u prvom kolu Evropskog prvenstva: Srbija – Francuska (Pionir, 20 č)

Za naše odbojkašice Evropsko prvenstvo počinje večeras u beogradskoj dvorani „Pionir” utakmicom protiv Francuskinja (20 č). U isto vreme i na istom mestu sutra će se sastati s Ukrajinkama, a prekosutra s Nemicama.

Na osnovu poslednjih rezultata, a to su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oni sa Svetskog gran prija prošlog meseca, naša reprezentacija ne bi trebalo da brine. U Makau je bila treća, Nemačka je zauzela tek 13. mesto, a Francuska i Ukrajina nisu ni stigle do tog skupa najboljih na svetu.

Međutim, to je bilo i prošlo. Sada treba skočiti ovde, u Beogradu.

– S Francuskom i Nemačkom smo igrale više puta. To su dobre ekipe i moramo da ih, kao i Ukrajinu, koju ne poznajemo, vrlo ozbiljno shvatimo, – kazale je Jovana Brakočević, udarna igla naše reprezentacije. – Kod nas je običaj da nam selektor sa stručnim štabom veče uoči utakmice kaže kakvi će biti naši zadaci. Tako će biti i na ovom Evropskom prvenstvu.

Naša zemlja je s Italijom (šampionat je tamo počeo juče da bi ekipe koje uđu u polufinale imale dan viška da doputuju u Beograd) domaćin ovog velikog međunarodnog takmičenja. Srbija, razume se, igra u svom glavnom gradu. O tome da li je ta okolnost povoljna ili nepovoljna za naš tim Brakočevićeva je rekla:

– Veoma nam je drago što se igra ovde, u našoj zemlji. S druge strane, vrlo je teško. Eto, medijska pažnja je nemerljiva, nikad takvu nismo imale. Razume se, drago nam je zbog toga, ali ne stižemo da predahnemo.

Bronza sa Svetskog gran prija je najava da su naše odbojkašice preležale dečje bolesti koje su uobičajene kad se neko probije u vrh. Prvu medalju, bronzanu, naša ženska odbojka je osvojila 1951. na Evropskom prvenstvu u Parizu, a sledeći put je to uspela tek 2006. kad je u Tokiju bila treća na svetu. Naredne godine, 2007, stigla je i do srebra (evropski vicešampion). Onda su usledile godine bez medalja.

– Mi smo takav narod da ništa sem zlata ne cenimo. Zar peto mesto na olimpijskim igrama nije uspeh? – pita Brakočevićeva. – To me malo ljuti, ali šta da se radi. Što se nas, igračica, tiče neke stvari treba da izbacimo, neke nesuglasice, da ne poletimo kao 2006. i 2007. Nadam se da ova generacija to može. Najmlađa smo ekipa, ali smo veoma iskusne, jer smo već dugo na najvećoj sceni, a i u vrhu smo.

Evropsko prvenstvo za odbojkašice je neposredno posle šampionata Starog kontinenta za odbojkaše. Na njemu su naši igrači osvojili zlato. Na pitanje kakvo poređenje može da se napravi s njima Brakočevićeva je odgovorila:

– Naši odbojkaši individualno nisu bili najjača selekcija. Ali, dali su sve od sebe. Mi smo individualno jedna od jačih reprezentacija. Međutim, to ništa neće da vredi ako i mi ne ostavimo srce na teren. Svesne smo svoje snage. Važno je i da padove, kojih ima u svakoj utakmici, ne primamo k srcu.

Od Jovane Brakočević se očekuju poeni. Ona je već dovoljno poznato ime da protivnički treneri spremaju taktiku protiv nje.

– Ne moram svaki put da osvojim 20 poena, ali na svakoj utakmici moram da podržavam ekipu. Kad mi ne ide uvek se okrećem saigračicama, a tu je i pomoć sa klupe. Odbrana mi je lošija strana i onda se trudim da se tu popravim ili da izgubljeno nadoknadim servisom.

Sasvim drugačiju ulogu u timu ima Maja Ognjenović. Ona je ta koja povezuje sve niti na terenu. O tome kako se oseća neposredno uoči početka Evropskog prvenstva kod kuće kazala je sledeće:

– Pritisak praktično i ne postoji. To što smo domaćini može samo da nam bude plus, a medalja na Gran priju da nam bude podsticaj, potvrda da smo se vratile posle 2009. i 2010. gde se nismo proslavile. Beogradska publika imaće priliku da gleda vrhunsku žensku odbojku.

I porazi mogu da budu korisni ako se iz njih izvuku prave pouke. Ognjenovićeva ovako opisuje prilike u našoj reprezentaciji:

– Proces sazrevanja, ne toliko godine života, koliko u sportskom smislu, najbitniji je u našem poslu. Vrlo je važno da svaka od nas shvati priču u kojoj smo. Igrati za reprezentaciju treba da predstavlja naš san, da to bude vrhunac naše karijere. Ranije je bilo problema, jer je neka htela to da iskoristi za ličnu promociju, neka je smatrala da su dve medalje dovoljne i da može da prestane da igra. U sadašnjoj ekipi je svaka od nas s potpunim pravom tu gde jeste. Imamo sjajnu generaciju i, ono što je najvažnije, sazrele smo u pravom trenutku – mi smo igračice za velika dela!

Prve tri prepreke na ovom prvenstvu Ognjenovićeva ovako ocenjuje:

– S Francuskinjama smo ove godine igrale u Evropskoj ligi i sva četiri puta smo ih pobedile. Međutim, ne treba da smatramo da je to prava slika, jer je Evropsko prvenstvo nešto drugo i tu su im ambicije sigurno drugačije. Ukrajina je, možda, autsajder u našoj grupi, ali pružiće svoj maksimum i ne smemo da je potcenimo. Verujem da nas najveća borba očekuje s Nemicama. Ostale su nam i dužne, jer su nas na prošlom Svetskom prvenstvu ubedljivo porazile, a pobedile su nas i na Evropskom prvenstvu 2009. Utakmicu protiv njih baš očekujem s velikim nestrpljenjem.

Naše odbojkašice kreću u pohod na medalju. Želja im je da nas obraduju kao što su to učinili odbojkaši, ali sem zalaganja do poslednje kapi znoja ništa drugo ne obećavaju. A više ne može ni da se traži.

Ivan Cvetković

objavljeno: 24.09.2011

Nastavak na Politika...

RTS: Francuska prvi rival