Izvor: Politika, 21.Nov.2013, 12:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ulazak u EU ne podrazumeva članstvo u NATO

Austrija, Kipar, Finska, Irska, Malta i Švedska su u uniji, ali nisu deo NATO-a – dakle, očigledno nema zahteva za pridruživanje obema organizacijama

Regionalni mediji su pre nekoliko dana preneli prognozu američkog analitičara Danijela Servera koji je procenio da će do 2020. sve zemlje Balkana biti članice NATO. On smatra da će to biti dobar kraj priče za ratove koji su počeli pre skoro 30 godina i da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će se poslovično rezervisan i negativan stav srpskog javnog mnjenja prema ovom pitanju u narednom periodu iz korena promeniti. Kao jedan od načina za promenu stava prema NATO-u neretko se čuje da će članska karta u ovoj organizaciji biti jedan od poslednjih uslova koje će Evropska unija postaviti Srbiji pre nego je konačno primi pod svoje okrilje. Šta u stvari Severnoatlantska alijansa zvanično želi, za „Politiku” objašnjava pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za politička pitanja i bezbednosnu politiku Trasivulos Teri Samatopulos.

U Srbiji mnogi smatraju da do konačnog ulaska u EU neće doći pre nego što pristupimo NATO-u. Šta vi mislite o tome?

Srbija bi trebalo da uskoro otvori pregovore o pristupanju EU, što je značajan korak i mi to pozdravljamo. NATO i Evropska unija imaju 22 zajedničke članice i dele iste demokratske vrednosti. Istovremeno postoje zemlje koje su ili samo članice NATO-a ili samo EU. Na primer, Austrija, Kipar, Finska, Irska, Malta i Švedska su u uniji, ali nisu deo NATO-a – dakle, očigledno nema zahteva za pridruživanje obema organizacijama. Na Srbiji je da odluči da li želi da konkurišeza članstvo u NATO. U isto vreme pristupanje Evropskoj uniji i NATO-u međusobno ojačava oba procesa. Političke, socijalne i ekonomske reforme koje se podrazumevaju u procesu pridruživanja jednoj organizaciji takođe imaju pozitivan uticaj na pristupanje drugoj. Očiti primeri su vladavina prava i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Kako komentarišete status zemlje posmatrača koji je Srbija dobila u Organizaciji za kolektivnu bezbednost i saradnju (ODKB)? Da li vam se čini da se na taj način Beograd udaljava od Brisela?

Ovo je ozbiljna stvar za Srbiju.Iz naše perspektive i dalje vidimo Srbiju kao vrednog i posvećenog člana partnerstva za mir, a odnosi NATO-a i Srbije nastavljaju da budu sve jači.

Posredstvom „Vikiliksa” smo saznali da su pojedini visoki funkcioneri bivše vlasti američkim diplomatama saopštavali da je njihova funkcija da „pripreme srpske oružane snage za ulazak u NATO”. Kako u tom smislu sarađujete sa sadašnjom vladom?

Mnoge zemlje iz balkanskog regiona su se pridružile našoj alijansi, a još zemalja je konkurisalo za članstvo u NATO-u. Ali naš stav jeste jasan – na svakoj državi je da sama odredi svoju orijentaciju u spoljnoj politici i kojoj organizaciji želi da se pridruži. Region zapadnog Balkana jeste važan za NATO.Srbija je naš važan partner i čvrsto verujemo da naše partnerstvo koristi i Srbiji i NATO-u, ali i širem regionu zapadnog Balkana. Naše partnerstvo sa Srbijom postaje sve jače. Poslednjih nekoliko godina zajedno radimo na reformi sektora odbrane, a lane smo našu saradnju unapredili osnivanjem trening-centra za ABHO (atomsko-biološko-hemijsku odbranu) u Kruševcu. Takođe smo ustanovili poverilački fond za pomoć Srbiji za bezbedno skladištenje i odlaganje municije u Kragujevcu. Srbiji, kao i ostalim partnerima takođe pomažemo u borbi protiv korupcije pri nabavkama odbrambene opreme kroz našu Inicijativu za izgradnju integriteta.

Nedavno potpisani sporazum o vojnoj saradnji Kosova i Albanije, koji podrazumeva i boravak pripadnika jedne oružane snage na teritoriji druge zemlje u Beogradu je izazvao burne reakcije. Analitičari smatraju da se, budući da je Albanija članica NATO i da stoga ima pravo da delegira vojnike za službu na Kosovu, ovakvim dogovorom na mala vrata otvara mogućnost da se jednog dana i na severu Kosova nađu albanske jedinice pod oznakom KFOR-a...

Kao alijansa ostajemo potpuno posvećeni održavanju bezbednosti na Kosovu u okviru naše misije u snagama KFOR-a na osnovu rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Svi saveznici NATO-a dele viziju slobodne i celovite Evrope bez rata. Nastavićemo da radimo tako da ova vizija postane realnost, zajedno sa Srbijom i našim partnerima u regionu. I svi saveznici NATO-a ohrabruju praktičnu saradnju i dijalog na zapadnom Balkanu kako bi se izgradio odnos poverenja, razumevanja i samim tim bezbednosti.

Program NATO-a, BRAAD (Balkanski regionalni pristup protivvazdušnoj odbrani) program je koji uključuje postavljanje četiri i više NATO radara u Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i Bosni i Hercegovini, to jest jedan od njih bi bio na Jahorini u Republici Srpskoj. Imajući u vidu NATO bombardovanje položaja VRS 1995. i pretežno negativan odnos stanovništva prema alijansi, koji je cilj postavljanja ovakvog radara?

BRAAD je inicijativa koja ohrabruje saradnju zainteresovanih zemalja u regionu. Instaliranjem zajedničke mreže radara zemlje učesnice će dobiti mogućnost za bolju pokrivenost, uštedu novca i povećaju međusobnu transparentnost. Premda se Srbija nije pridružila inicijativi BRAAD, srpski predstavnici su učestvovali na mnogim sastancima i radionicama, jer je ceo proces potpuno transparentan za sve zemlje u regionu, uključujući i one koje nisu odlučile da se uključe.

Ko je odobrio izgradnju radara?

U ovom trenutku odluka o nabavci radara još nije donesena. Kao što nije odlučeno gde će radari biti postavljeni, ako i kada budu nabavljeni. O svemu tome će odlučivati učesnici programa BRAAD u skladu sa svojim interesima i po državnim procedurama, kao što rade sve suverene nacije.

Kakvi su vam planovi za bazu Bondstil na Kosovu?

Bondstil će nastaviti da obezbeđuje logističku podršku za KFOR. Sve buduće odluke koje se tiču KFOR-a donosiće Severnoatlantski savet uzimajući u obzir situaciju na terenu.

Dragan Vukotić

objavljeno: 21.11.2013.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Politika...