Izvor: VOA, 12.Jul.2018, 18:58

Srbija ostaje tampon zona za migrante

Srbija ostaje tampon zona za migrante

Posle vesti iz Evropske unije da su neke zemlje članice zatražile da se formiraju dodatni prihvatni kampovi za migrante u zemljama Zapadnog Balkana koje nisu članice EU, ovo pitanje ostaje da “visi u vazduhu”. Prihvatni centri u Srbiji su već odavno kampovi, u kojima ljudi zarobljeni u tampon zoni čekaju više meseci, pa čak i godinu dana da bi otišli u EU zemlje. Evropa je odgovorila jačanjem kapaciteta za migrante u Severnoj Africi, objašnjava šef sektora operacija u Delegaciji EU u Srbiji Nikolas Bizel. Ali, kako se procenjuje, koncetrisanje na Afriku, neće mnogo uticati na Balkansku rutu i priliv migranata u Srbiju, koju uglavnom preko Turske dolaze na Balkan, objašnjava direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović. “Srbija jeste jedna tampon zona i ona će u budućnosti biti jedna vrsta čistilišta migracije. I vi svojim praksama ilegalnog guranja ljudi nazad u Srbiju, iz susednih severnih zemalja, potvrđujete takvu situaciju,” navodi Đurović. On kaže da nadležni ne znaju tačan broj ljudi u zemlji i da bi u budućnosti najbolje bilo da se postigne konsenzus na Balkanu, jer ljudi u Srbiju ulaze, ali teško iz nje izlaze. "Ljudi ulaze svakodnevno u Srbiju. Po informacijama sa terena, oni se vraćaju i guraju nazad iz Bosne, Mađarske i Hrvatske. Svi povratni putevi vode ljude u Srbiji. Ako se bosanska ruta zatvori, možemo očekivati snažniji priliv. Takođe, ljudi se ne prijavljuju u centre za prihvat iz mnogo razloga, među kojima su nestručan i nehuman odnos u centrima i informacije koje kruže medju njima,” kaže Đurović i dodaje da su procedure azila veoma spore i neefikasne. On je ocenio da je danas situacija sa migrantima u Srbiji bolja nego 2015. godine, ali da je i dalje teška, jer migranti uglavnom nemaju pravno regulisan status i ne dobijaju adekvatnu zaštitu. "U Srbiji i dalje nemate sigurnost za one koji su izbeglice da će taj status i dobiti, da će ugroženi dobiti zaštitu sistema, da će biti zaštićeni od krijumčara i drugih koji žele da se okoriste,” rekao je Đurović. Đurović je rekao da medju migrantima kruže dezinformacije poput onih da ukoliko zatraže azil u Srbiji, onda neće imati mogućnost da to učine negde drugo ili da neće zauzeti svoje mesto na takozvanoj "mađarskoj listi", koju je formirao Komesarijat za izbeglice i migracije, kao listu ljudi na kojoj čekaju da udju u Mađarsku. Šef sektora operacija u Delegaciji EU Nikolas Bizel rekao je da je solidarnost svih država ključ za uspeh i nadu da se mogu zadovoljiti potrebe migranata. "Srbija je deo rešenja i tu je da saradjuje sa članicama EU prevazilaženju problema izbeglica. Nedostaje solidarnost i Evropska komisija pokušava da sa svim državama članicama i onima koje to nisu razgovara o tome da se ona pokaže,” rekao je Bizel. Prema njegovim rečima, EU u Srbiji finansira osoblje koje radi u različitim prihvatnim centrima širom zemlje i plaća komunalne troškove. "Posvećujemo posebnu pažnju najugroženijima, deci, ženama i starima, a deo novca ide i na kontrolu granica da se izgube nerelugarni prelasci,” rekao je Bizel.

Nastavak na VOA...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta VOA. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta VOA. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.