Izvor: B92, 09.Nov.2010, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izveštaj EK o napretku Srbije
Beograd -- Srbija je slabo napredovala u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije, kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana, proističe iz izveštaja Evropske komisije.
Izveštaj o napretku zemalja Zapadnog Balkana danas je predstavio komesar EU za proširenje Štefan File.
"Srbija je malo napredovala u usklađivanju svog pravosudnog sistema s evropskim standardima, što je ključni prioritet za evropsko partnerstvo", navodi se u izveštaju Evropske komisije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
U poglavlju o korupciji Komisija navodi da je Srbija ostvarila izvestan napredak, ali da je korupcija i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima i da predstavlja ozbiljan problem.
Reforma pravosuđa i borba protiv korupcije ključne su oblasti u procesu pridruživanja EU za sve zemlje Zapadnog Balkana, zbog čega će kandidati koji budu počinjali pregovore o članstvu u Evropskoj uniji ubuduće polaziti upravo od poglavlja o tim temama.
U zaključku izveštaja EK o stanju pravosuđa u Srbiji navodi se da "srpski pravosudni sistem samo delimično ispunjava svoje prioritete" i da "postoji ozbiljna zabrinutost zbog načina na koji su sprovedene skorašnje reforme, posebno reizbor sudija i tužilaca".
Veliki broj zaostalih slučajeva takođe predstavlja razlog za zabrinutost, "posebno zato što su skorašnje reforme negativno uticale na ukupnu efikasnost pravosudnog sistema".
"Napredak u domaćim suđenjima za ratne zločine i dalje je spor. Postoji 20 sudskih slučajeva i istraga protiv 103 pojedinca", navodi Komisija.
Evropska komisija podseća da su u decembru 2009. usvojeni Zakon o pravosudnoj akademiji i Zakon o uređenju sudova, kao i da je juna 2010. usvojen Zakon o sudskim veštacima.
"Reizborom" sudija i tužilaca sprovedenim pod vođstvom Ministarstva pravde u drugoj polovini 2009. koji je stupio na snagu u januaru 2010, broj sudija i tužilaca smanjen je za 20 do 25 odsto, navodi Komisija i dodaje da više od 800, od ukupno oko 3.000 sudija, nije "reizabrano".
Po oceni Evropske komisije, "mnogi aspekti" nedavnih reformi izazivaju ozbiljnu zabrinutost.
"Procedura rezbora sudija i tužilaca izvedena je na netransparentan način, dovodi u pitanje načelo nazavisnosti pravosuđa. Tela odgovorna za to, Visoki savet sudstva i Savet državnog tužilaštva, radila su u prelaznom sastavu, što je zanemarilo odgovarajuće zastupanje profesije i stvorilo veliku opasnost od političkog uticaja", navodi se u izveštaju.
Komisija navodi da u "reizboru" nisu primenjeni objektivni kriterijumi razvijeni u saradnji s Venecijanskom komisijom, dok sudije i tužioci nisu saslušani tokom procedure, niti su dobili odgovarajuće objašnjenje odluka, a pravo na žalbu imaju samo na Ustavnom sudu koji nema kapacitet da ih sve razmotri.
Navodi se i da Visoki savet sudstva i Savet državnog tužilaštva još nisu izabrani u trajnom sastavu, kao i da nisu imenovani novi predsednici sudova, iako su rokovi za to istekli u julu i martu 2010.
U zaključku poglavlja o korupciji navodi se da je institucionalni okvir za borbu protiv korupcije postavljen početkom rada Agencije za borbu protiv korupcije janura 2010.
"Ipak, korupcija ostaje rasprostranjena u mnogim oblastima i dalje je ozbiljan problem. Pravni okvir i dalje pokazuje manjkavosti, posebno u nadzoru finansiranja političkih stranaka i zaštiti uzbunjivača (whistleblowers)", navodi se u zaključku o korupciji.
Evropska komisija navodi da treba ojačati Agenciju za borbu protiv korupcije i unaprediti sprovođenje postojećih zakona, dok je potrebno uložiti više napora za bolje procesuiranje slučajeva korupcije, od istraga do konačih presuda.
U izveštaju se navodi da je "Srbija ostvarila izvestan napredak u borbi protiv korupcije", da je nastavljeno sprovođenje preporuka GRECO iz 2006, kao i da je Amandmanom na Zakon o zaštitnicima građana i Zakonom o slobodnom pristupu informacijama uvedena obaveza zaštitnicima građana da izveštavaju o korupciji.
Komisija navodi i da je poboljšan pristup informacijama, ali da nedostaje pravna zaštita uzbunjivača, uprkos novouvedenoj obavezi zaštitnika građana.
Navodi se i da korupcija unutar policije predstavlja razlog za zabrinutost.
U izveštaju se, takođe, navodi da je, iako Savet za borbu protiv korupcije nastavlja savetodavne aktivnosti "primena Akcionog plana ipak spora".
"Malo je napretka ostvareno u istragama i sudskim procesuiranjima slučajeva korupcije, broj konačnih presuda je ostao mali, posebno u slučajevima na visokom nivou", navodi izvršno telo Evropske unije.
Komisija dodaje da Agencija za borbu protiv korupcije ne radi u punom sastavu, nema stalne prostorije i opremu, niti mogućnosti da efikasno procenjuje ispravnost i potpunost imovinskih prijava javnih službenika, zbog čega mora da se oslanja na saradnju s drugim državnim telima.
"Novi zakon koji bi finansiranje političkih stranaka učinio transparentnijim i obezbedio bolju kontrolu troškova još nije usvojen. Postojeći zakoni imaju značajnih mana i ne daju Agenciji za borbu protiv korupcije dovoljno ovlašćenja u istrazi i kažnjavanju da bi efikasno nadzirala finansiranje stranaka, posebno tokom izbornih kampanja", navodi Evropska komisija.
Komisija dodaje da je posle napora Agencije za borbu protiv korupcije da zabrani zvaničnicima da budu na više od jedne funkcije, izmenjen relevantan zakon kako bi se delimično suspendovala zabrana.
"To izaziva zabrinutost u pogledu odluke Agencije i političke volje da se podrži njen rad", navodi Komisija.
"Javne nabavke, procedure privatizacije i javna potrošnja ostaju oblasti koje izazivaju ozbiljnu zabrinutost, dok nezavisan nadzor još nije obezbeđen. Postavljanje Državne revizorske institucije ide sporo i prvi izveštaj je pokrio mali deo državnog budžeta", navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije.
.jpg)
