Izvor: Radio 021, 25.Mar.2017, 09:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropska unija obeležava 60. rođendan
Evropska unija obeležava 60 godina od potpisivanja Rimskog ugovora kojim su udareni temlji današnje Unije.
Očekuje se da 27 država članica potvrde jedinstvo, solidarnost i zajedničku budućnosti u Uniji koja ostaje otvorena i za druge evropske zemlje.
Lideri 27 zemalja članica EU će u Rimu, zajedno sa čelnicima EU institucija, prisustvovati ceremoniji povodom 60. godina od uspostavljanja Evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << ekonomske zajednice koja će kasnije prerasti u Evropsku uniju. Evropski lideri ovom prilikom osvrnuće se na dostignuća zajedničkog puta u poslednjih 60 godina, potvrditi današnje jedinstvo, zajedničke interese i vrednosti i ukazati na izazove i prioritete Unije od 27 država članica.
Sve to trebalo bi da sadrži Deklaracija koju će lideri EU potpisati. Iako se sama Deklaracija ne odnosi na konkretna rešanja funkcionisanja EU zemlje članice su do poslednjeg trenutka imale pune ruke posla oko usaglašavanja teksta.
U posednjem nacrtu Delaracije i to na samom početku ubačen je deo koji se odnosi na proširenje i Zapadni Balkan. "Želimo Uniju koja će ostati otvorena za one evropske zemlje koje poštuju naše vrednosti i odlučne su u njihovom promovisanju", kaže se u uvodnom delu teksta Rimske deklaracije.
Delaracija direktno ne pominje ni ishod debate koja koja se unutra EU vodi oko pet mogućih scenarija za funkcionisanje Unije u narednih 10 godina, ali deo teksta ukazuje na mogućnost stvaranja odnosno nastavka rada po sitemu "Evropa u više brzina". "Delovaćemo zajedno kada god je to moguće, na različitim brzinama i intenzitetima kada je neophodno, kao što smo to činili i ranije u okviru Ugovora, ostavljajući otvorena vrata za sve koji žele da nam se kasnije priključe", stoji u nacrtu Deklaracije.
Upravo je ovo deo teksta oko koga su zemlje članice EU iz Centralne i Istočne Evrope, na čelu sa Poljskom, imale najviše zamerki upozoravajući da će one u tim uslovima izostati iz "glavne grupe" zemalja i postati zemlje "drugog razreda" u odnosu na "prvi razred" koji bi činile razvijenije zemlje Zapadne Evrope. Evropski analitičari napominju da je malo moguće da se napravi oštra razlika između pojedinih grupa zemalja unutar EU.
Autor: Tanjug
