Izvor: B92, 17.Dec.2010, 03:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: Dogovor o "fondu za spas evra"
Brisel -- Lideri EU dogovorili su se da izmene Lisabonski sporazum kako bi se omogućilo formiranje "Evropskog mehanizma za stabilnost" - fonda za pomoć zemljama evrozone.
Na sastanku u Briselu odlučeno je da se fond za pomoć koristi u slučaju slučaju da neka država članica evra zapadne u tešku budžetsko-finansijsku krizu.
Evropska unija želi da u sporazum uvede meru koja eksplicitno omogućava zemljama iz zone evra da uspostave mehanizam međusobne finansijske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pomoći.
Presednik Evropskog saveta Herman van Rompej i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ocenili su posle sastanka u četvrtak da je dogovor veoma važan za EU budući da su svi učesnici naglasili potpunu rešenost da učine sve što je potrebno da se očuva stabilnost zone evra u celini.
Van Rompej, Barozo: Važan dogovor
Herman Van Rompej je ukazao i na potpunu rešenost članica i institucija EU da se prevaziđe sadašnja ekonomsko-finansijska kriza i pokrene trajni oporavak, ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta.
On je rekao da se u leto iduće godine očekuje postizanje makroekonomske stabilnosti u zoni evra i, pored ostalog, zatražio od bankarskog sektora puni uvid u delovanje banaka i finansijskih institucija.
Predsednik EK Žoze Manuel Barozo je ukazao na nužnost da one zemlje koje su u teškoćama konsoliduju svoje budžete, a predočio je da je apsolutno nužno da Evropska unija ubrza strukturne reforme.
"Mi u zoni evra imamo teškoća, ali je evro i dalje čvrsta i stabilna valuta", rekao je predsednik Evropske komisije.
EU je time u Ugovor iz Lisabona unela dopunu kojom se omogućava zemljama iz zone evra da uspostave mehanizam međusobne finansijske pomoći.
Dogovor šefova država ili vlada EU se odnosi na sledeću dopunu Ugovora: "Države članice čija je valuta evro mogu stvoriti mehanizam stabilnosti koji bi bio aktiviran ako bi bilo neophodno da se sačuva sveukupna stabilnost evra. Odobravanje svake finansijske pomoći posredstvom ovog mehanizma podložno je strogim uslovima".
Nemačka i Francuska za "ekonomsku vladu"
Nemačka je zatražila pravno jemstvo kroz dopunu Ugovora iz Lisabona za stvaranje ovog mehanizma.
Berlin je, uz Pariz, glavni zagovornik stvaranja mehanizma za stabilnost zone evra, strahuje da bi Sud pravde EU mogao da ospori njegovo formiranje, budući da Ugovor dosad nije dozvoljavao zemljama zone evra da im finansijski pomognu partneri.
Nova dopuna to sad dopušta i ministri finansija EU sada treba da razrade mehanizam pomoći, koji bi trebalo da stupi na snagu 2013.
On bi trebalo da zameni sadašnji privremeni sistem Evropske finansijske podrške za stabilnost, uveden posle kriza koje su pogodile članicu evra Grčku, a nedavno i Irsku.
Stvaranje Evropskog mehanizma za stabilnost treba da dovede i do uspostavljanje daleko većeg nadzora budžeta zemalja zone evra i postepenog usaglašavanja poreskih i budžetskih politika.
Cilj ovih mera je da se ubuduće izbegnu ogromni budžetski i javni deficiti koji su omogućili svetskim finansijskim špekulantima da ugroze finansijsku stabilnost Grčke i Irske, a time i cele zone evra.
Neposredan cilj, za koji se snažno zalažu Nemačka, Francuska i još neke članice zone evra, jeste stvaranje neke vrste "ekonomske vlade" među članicama EU koje imaju zajedničku valutu evro.
Ništa od "evropskih obveznica"
Uoči samita evropske dvadesetsedmorice bilo je i predloga da se uvedu "evropske obveznice" koje bi izdavala Evropska centralna banka, a sa ciljem da se onemogući da svetski finansijski špekulanti naglim podizanjem kamata za kupovinu nacionalnih državnih obveznica "ranjivih" članica evra ugrožavanju stabilnost cele zone evra.
Zasad ta zamisao nije dobila podršku Nemačke, niti većine drugih članica evrozone.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble izjavio je ovih dana da bi kroz desetak godina Evropska unija, ili bar zona evra, trebalo da dobije i neku strukturu koja bi ličila na "političku uniju".
Prerastanju EU u političku strukturu najviše se protivi Velika Britanija.
