Izvor: Blic, 30.Mar.2011, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Direktni izbori za gradonačelnika 2012?
BEOGRAD - Na koji način će se na predstojećim izborima birati gradonačelnik, kao i lokalni parlamenti, još nije poznato. Jedinstven dogovor među političkim partijama oko toga još ne postoji, ali je moguće da ćemo prvog čoveka Beograda na izborima 2012. godine ponovo birati po direktnom sistemu.
Među glavnim razlozima pokretanja ovakve debate uoči izbora je to šti Akcioni plan Vlade Srbije za brže sticanje statusa kandidata za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << EU podrazumeva, između ostalog, i promenu Zakon o lokalnim izborima, za šta je rok jun ove godine.
Nebojša Stefanović (SNS)
Izborni sistem treba da je proporcionalan, jer onda u najvećoj meri obezbeđuje fer izbore. Kod većinskog, može da fali samo jedan glas i da uopšte ne budete zastupljeni u Skupštini. Nije korektno što DS pokušava da menja izborna pravila nekoliko meseci pred izbore. Ne bismo nigde menjali način izbora, pa čak ni u Vojvodini gde je sistem mešoviti, dok izbori ne prođu.
U Skupštini Beograda kažu da je izborni sistem za lokalne nivoe na neki način već promenjen, jer je Ustavni sud ukinuo blanko ostavke na lokalnom nivou, tako da praktično sledeći izbori neće ni biti po istim pravilima kao prethodni.
- Trenutno stranke raspoređuju mandate po svom nahođenju, a ne prema listi, kako bi inače trebalo. Zato smatramo da bi trebalo da se primenjuje proporcionalni sistem, ali sa personalizovanim rešenjima. U tom smislu, na primeru Beograda, gradski odbornici bi se birali poimenično po izbornim jedinicama, ali bi se na kraju sabirali glasovi po strankama, tako da bi svaka dobila broj mesta u Skupštini grada proporcionalno osvojenom broju glasova - kaže Zoran Alimpić (DS), zamenik predsednika Skupštine grada.
On ukazuje da bi to praktično bila kombinacija proporcionalnog i većinskog sistema, a ista pravila bi prema njegovim rečima trebalo primenjivati i kod opština
Da bi se sproveo ovakav izborni sistem moralo bi, međutim, da dođe i do promene izbornih jedinica, gde bi moralo da se vodi računa o tome da svaka od njih ima približno isti broj birača.
Miroslav Čučković (URS)
Izbor gradonačelnika treba da je direktan, kako bi građani znali ko odgovara za vođenje grada. U Beogradu gradonačelnik sada odlično radi ali njega, zbog izbornog sistema, na primer, njegova stranka može da smeni i postavi koga želi. Isti slučaj je i s predsednicima opština koji takođe treba da se biraju direktno. Za izbor odbornika i gradskih i opštinskih, prihvatljiv je kombinovani sistem (proporcionalni i većinski).
- Predlog je i da se gradonačelnik bira direktno jer prema brojnim podacima i anketama koje imamo, većina građana je upravo za to, i to tako treba i da bude u sva 24 grada u Srbiji, uključujući i Beograd - kaže Alimpić. Prema njegovim rečima, glavna dilema je da li izborne zakone treba menjati u predizbornoj godini.
Nemanja Šarović (SRS)
Srpska radikalna stranka je za čist proporcionalni sistem, jer je najdemokratskiji i najviše vrednuje glasove. To je uostalom i ono za šta se zalagao DS kad se borio protiv Miloševića. Gradonačelnik treba da se bira u Skupštini grada jer na taj način, bar nekako, može da se utiče na odluke. Ipak, da bismo imali fer igru, neophodna je jednakost sredstava. Tako bi, na primer, bio manji i uticaj na medije.
U Centru za slobodne izbore i demokratiju (CESID) kažu da za direktan izbor gradonačelnika nema pravnih prepreka, ali i da je pitanje da li je to svrsishodno.
- Direktan izbor smo imali 2004. godine, i to se nije pokazalo kao dobro rešenje jer smo u skoro 70 lokalnih samouprava imali situacije da su iz raznih razloga blokirane skupštine. Problema nije bilo tamo gde su gradonačelnici ili predsednici opština bili iz one stranke koja je činila većinu. Zamislite situaciju da, na primer, Đilas direktno bude izabran za gradonačelnika, a da većinu u skupštini dobije SNS, ili obrnuto. Nisam siguran kako bi to izgledalo u praksi. Lično mislim da treba da ostane posredan sistem izbora ali, ako ipak bude direktan onda treba definisati nadležnosti gradonačelnika i skupštine kako ne bi došlo do njihovog preklapanja - kaže Đorđe Vuković iz CESID-a.
Kada su u pitanju skupštine grada i opštine, predlog CESID, sa kojim su u načelu saglasni i Grad i Ministarstvo za lokalnu samoupravu, je da glasanje za odbornike bude većinsko, a raspodela mandata prema proporcionalnom sistemu.
Andreja Mladenović (DSS)
Sistem koji trenutno postoji za izbor gradonačelnika je realniji i kvalitetniji. Neposredan izbor se nije pokazao ništa bolje u odnosu na sada, i potencijalno može biti osnov za nestabilnost. Ne vidim drugi razlog za ovu promenu, osim nečijih ličnih ambicija. Vlast kao da pokušava po svojoj meri da skroji zakon što je vrlo loše, naročito što smo već u izbornoj godini. Kada je u pitanju izbor za skupštiu garad ili opštine, možda je mešoviti sistem najpravedniji za sve, i za pojedince koji su na listi, ali i za stranke. Za promenu izbornog zakona mislim da je neophodan koncenzus vlasti i opozicije.
- Na primeru izbora odbornika za Skupštinu grada Beograda, grad bi trebalo da bude podeljen na 110 izbornih jedinica (koliko ima odbornika) na kojima se bira kandidat imenom i prezimenom koje daje svaka stranka, ali bi zbrajanje glasova bilo proporcionalno rezultatu stranke. Na ovaj način bismo znali koji su to ljudi za koje glasamo a, sa druge strane, ne bi bilo većih odstupanja u broju mandata - objašnjava Vuković.
Dejan Ranđić (LDP)
Jesmo za unapređenje izbornih pravila, ali i za to da se ona menjaju u trenutku kada nas od izbora deli manje od godinu dana. Posle toga da. Isti slučaj je i sa direktnim izborom gradonačelnika, mada ovakav izbor ima svoje i prednosti i mane. Kod direktnog izbora jača se pozicija gradonačelnika, što pogoduje centralizaciji, ali je potencijalno dobar ukliko pre toga bude obavljena decentralizacija koja je, prema mišljenju LDP, neophodna. U slučaju kada decentralizacije nema, a izbor je direktan, bojim se da ćemo samo ići korak nazad. U ovom trenutku promena nije neophodna.
Pogledaj vesti o: Srpska Napredna Stranka
