Izvor: Tracara.com, 01.Jun.2015, 23:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poznate mame razgovarale na temu da li zdravo hranimo decu?

Voditeljke Jovana Joksimović i Aleksandra Gudelj, glumica Milena Vasić i višestruka fitnes šampionka Marija Savić Srećković, prisustvovale su danas druženju Humana mama zna šta je zdrava hrana. Slatkiše i grickalice deca u Srbiji uveliko jedu sa 11 meseci – praktično dok još nisu ni prohodala. Nešto kasnije, kada napune 16 meseci, roditelji ih hrane roštiljem, pomfritom i picom. Ovi zabrinjavajući podaci rezultat su nacionalnog istraživanja na temu Da li zdravo hranimo decu >> Pročitaj celu vest na sajtu Tracara.com << uzrasta do tri godine, koje je obuhvatilo 500 mama iz svih krajeva Srbije. Davanje slatkiša, grickalica i brze hrane deci je opasno i neprihvatljivo Druženju je prisustvovao i dr Goran Vukomanović, pedijatar Dečije univerzitetske klinike Tiršova koji ukazuje da je studija temeljno sprovedena i da je pokazala iznenađujuće rezultate. “Očigledan je nedostatak u edukaciji majki u pogledu ishrane beba u prvim godinama života. Zabrinjavajuće je prerano i prečesto uvođenje slatkiša i grickalica u ishranu beba. Podatak da 69% majki mališanima daje da probaju gazirana pića pre navršenih 17 meseci je zaista za veliku brigu, imajući u vidu brojne nezdrave efekte gaziranih napitaka kod dece”, ističe dr Vukomanović. Čaša voćnog soka od 2dl ima u sebi 2 supene kašike šećera – Dr Goran Vukomanović #humanamama #stadecajedu — Ivana Ćirković (@OrganVlasti) June 1, 2015 On dodaje da je davanje ovih vrsta namirnica tako maloj deci neprihvatljivo i opasno. Naš istaknuti pedijatar pojasnio je i da bi pored prevencije uvođenja nezdrave hrane, pažnju trebalo posvetiti prevenciji preranog uvođenja kravljeg mleka. Ono, kako kaže dr Vukomanović, nije preporučljivo za ishranu dece mlađe od tri godine. I doktor kaže da su fermentisani mlečni proizvodi mnogo bolji od samog kravljeg mleka, jogurt je najbolji. #humanamama — Dragana Vukajlovic (@Dragana_V) June 1, 2015 Majke nemaju saznanja o pravilnom trajanju dojenja Kada je reč o dojenju, istraživanje je pokazalo da je većina majki (9 od deset majki) dojila decu u nekom periodu njihovog razvoja, kao i da prepoznaje značaj i benefite ove vrste ishrane. Gotovo sve učesnice u istraživanju (98%) smatraju da je dojenje zdravo, dok jedna četvrtina njih veruje da ono pomaže u zbližavanju majke i deteta. Ipak, većina ispitanica prekinula je dojenje pre nego što im je dete navršilo sedam meseci (oko 54%). “Jasno je da majke nemaju svest o neposrednim i udaljenim prednostima majčinog mleka, ali ni saznanja o pravilnom trajanju dojenja. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije i većine pedijatrijskih udruženja i regulatornih tela Eropske unije i SAD glasi da je dojenje u prvih šest meseci života najbolje za bebu. Takođe, sasvim je jasno da bebe treba dojiti barem prvih 12 meseci, a još bolje ako se dojenje produži i u drugoj godini života”, osvrnuo se na rezultate istraživanje dr Vukomanović. Podatak da 59% majki decu uopšte nije dojilo ili prestalo da doji usled nedostatka mleka, pedijatar, objašnjava nedovoljnom edukacijom majki. “Nedostatak majčinog mleka je retka medicinska indikacija. Mislim da je i ovde nedovoljna informisanost, zapravo neznanje glavni uzrok za prekid dojenja”, podvlači dr Vukomanović. “Dohrana se daje na kašičicu, ne na flašicu da ne bi došlo do gubitka majčinog mleka” #humana #dojenje — Dragana Vukajlovic (@Dragana_V) June 1, 2015 Istraživanje je pokazalo i da većina mama (62%) u Srbiji koristi adaptirano mleko u ishrani dece, bilo kao dopunu dojenju (40%) ili kao osnov ishrane (22%). Njih oko 38% nikada nije koristilo bebi formule u ishrani mališana. To su majke koje hrane ili su hranile decu isključivo svojim mlekom. Čvrsta hrana oko šestog meseca Period pre šestog meseca, otkrile su ispitanice, za većinu majki (63%) je preloman trenutak kada prvi put uvode čvrstu hranu – počinju najčešće sa šargarepom (49%), jabukom (38%) i krompirom (38%). “Žitarice se preporučuju kao prva čvrsta hrana.” #humanamama — Dragana Vukajlovic (@Dragana_V) June 1, 2015 U svakodnevnoj ishrani mališana najviše je zastupljeno voće i povrće (37%), nešto manje mlečni proizvodi (30%) i meso (26%), dok slatkiši, grickalice i brza hrana čine oko 7 % dečije ishrane. Riba je, s druge strane, mnogo manje zastupljena. Samo 12% najmlađih ribu jede češće od jednom nedeljno. Istraživanje je pokazalo da deca iz urbanih sredina nešto kasnije počinju da konzumiraju grickalice, slatkiše i brzu hranu, u odnosu na vršnjake iz ruralnih krajeva. Zaposlene mame, očekivano, češće posežu za lako dostupnom hranom.

Nastavak na Tracara.com...