Izvor: S media, 28.Mar.2010, 12:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapadni Balkan dužan čak 112 milijardi evra
Zemlje bivše Jugoslavije "tonu u blato" finansijskog bankrota, piše danas splitska "Slobodna Dalmacija", navodeći da je spoljna zaduženost Hrvatske, Slovenije, Srbije i Bosne i Hercegovine premašila 112 milijardi evra, dok je Jugoslavija uoči raspada stranim poveriocioma dugovala višestuko manje - 22 milijarde dolara.
Rekorderka je Hrvatska, sa 44 milijarde evra spoljnog zaduženja.
"Slobodna" navodi i jednu bitnu razliku izmedju zaduženja nekadašnje države >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i njenih naslednica: jugoslovenski inostrani dug bio je potpuno državni, dok u dugovima njenih naslednica, uz državu, učestvuju i svi ostali sektori.
Tako u 44 milijarde evra hrvatskog inostranog duga na državu otpadaju svega 5,2 milijarde, ili oko 12 odsto zaduženja, dok gotovo polovinu čini dug preduzeća, nebankarskih finansijskih institucija i malih privrednika, a oko 23 odsto duga napravile su banke.
Slovenci su krajem prošle godine nakupili 39 milijardi evra inostranog zaduženja, a njihovi ekonomisti ukazuju da je udeo države u tom dugu bio 34 odsto, ili 13,3 milijarde evra.
Slovenački ekonomski stručnjaci upozoravaju da se lani državni dug prema inostranstvu udvostručio i da bi, nastavi li tako da raste, Sloveniji za tri godine mogao zapretiti grčki sindrom, s padom sistema javnog finansiranja, kočenjem razvoja zbog velikog pada kreditnog rejtinga i troškova servisiranja duga.
Dok je udeo kompletnog slovenačkog spoljnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) zemlje krajem prošle godine iznosio 111,4 odsto, hrvatski čini 97,7 procenata BDP-a.
Kao kriterijum visoke zaduženosti, no ne i prezaduženosti, uzima se dug od preko 80 odsto BDP-a i više od 220 odsto izvoza, napominje "Slobodna", navodeći da je Hrvatska i po tom drugom kriterijumu od prošle godine u kategoriji visokozaduženih, jer joj inodug čini 273 odsto vrednosti izvoza, koji je važan kao glavni izvor prikupljanja sredstava za otplatu duga.
