Izvor: RTS, 26.Jul.2015, 15:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaduživanje manje od planiranog za 700 miliona evra
Država će u ovoj godini smanjiti zaduživanje za više od 700 miliona evra u odnosu na ono što je planirano u budžetu, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu finansija.
Manje zaduživanje u tom iznosu je već izvesno, a manje potrebe za finansiranjem u ovoj godini su ujedno i osnovni razlog zašto Srbija ne izlazi na inostrano finansijsko tržište, napominju u Ministarstvu.
S druge strane, kako navode, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << troškovi zaduživanja na domaćem finansijskom tržištu su ove godine značajno smanjeni, kako za dinarske, tako i za evro hartije od vrednosti.
U Ministarstvu ističu da je u poslednja tri meseca došlo do značajnog pada troškova zaduživanja u dinarima - u proseku više od 1,5 odsto.
U poslednje tri godine troškovi zaduživanja u dinarima su smanjeni za više od sedam odsto, preciziraju u Ministarstvu i dodaju da je osnovni razlog za takav trend značajan pad inflacije u Srbiji i stabilnost dinara u odnosu na evro u poslednje tri godine.
Od sredine 2014. godine, tome doprinosi i smanjivanje budžetskog deficita, kažu u Ministarstvu.
Za kamate na postojeće dugove ove godine će, prema Zakonu o budžetu, biti potrebna 131 milijarda dinara, odnosno 1,1 milijardu evra.
Od toga, za evroobveznice koje su izdate u periodu 2011-2013. godina potrebno je izdvojiti 285 miliona evra, a za hartije od vrednosti izdate na domaćem finansijskom tržištu 520 miliona evra.
Dinarski dug je bio najskuplji, navode u Ministarstvu, ako se gleda po visini nominalne kamate.
"Osnovni razlog koji je uticao na visinu dinarske kamatne stope je inflacija koja je do 2012. bila relativno visoka", zaključuju u Ministarstvu.
Uprava aktivno radi na zameni skupljih obveznica jeftinijim
Uprava za javni dug će u narednom periodu aktivno raditi, posebno na operacijama s dinarskim hartijama od vrednosti, kako bi se dodatno smanjili izdaci za otplatu javnog duga.
"Uprava će u narednom periodu pripremiti sistem za "buy-back" operacije čime će se aktivno raditi na sekundarnom tržištu državnih hartija od vrednosti, pogotovu za dinarske hartije. Time će se dodatno smanjiti teret kamata", rečeno je u Ministarstvu finansija.
Srbija, kako ističu, u poslednje tri godine konstantno dospele obaveze menja jeftinijim izvorima finansiranja.
"Ukoliko se u obzir uzme analiza dinarskih dospeća u poslednje tri godine osnovni je trend da se trošak dinarskog duga stalno smanjuje, odnosno da se dinarski dug menja jeftinijim", kažu u resornom ministarstvu.
S druge strane, dodaju, najveći deo javnog duga u stranoj valuti, a koji je na kraju maja iznosio 19 milijardi evra, u startu je uzet po povoljnim uslovima. Više od trećine duga u stranoj valuti ima kamatu ispod dva odsto, a polovina ispod tri odsto.
"Najskuplji javni dug u ino-valuti odnosi se na evroobveznice Srbije, koje dospevaju na naplatu 2021. godine, a emitovane su 2011. i 2012. Takođe, u najskuplji deo duga spadaju i garancije za kredite pojedinim javnim preduzećima", kažu u Ministarstvu.
Učešće takvih obaveza je, prema podacima ministarstva, 9,7 odsto u javnom dugu denominovanom u stranoj valuti, odnosno najskuplji dug je na kraju maja iznosio 1,9 milijardi evra.
Inače, prema Fiskalnoj strategiji za ovu godinu i projekcijama za naredne dve, nivo rashoda za kamate koji je predviđen za 2016. iznosio je više od 150 milijardi dinara, a izvesno je, tvrde u ministarstvu, da će sledeće godine rashodi po tom osnovu biti niži za više od 10 milijardi dinara u odnosu na plan, i to zbog dobrih kretanja u tekućoj godini.
.jpg)
