Izvor: B92, 13.Feb.2012, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u trci za alžirske milijarde
Alžir -- Srbija bi, prema najavama državnog vrha ponovo mogla da na velika vrata uđe u alžirsku privredu, gde bi mogla da radi na velikim infrastrukturnim projektima.
To je najavio ministar ekonomije Nebojša Ćirić tokom dvodnevnog boravka srpske delegacije u toj zemlji.
Alžir i nekadašnja SFRJ svojevremeno su dobro sarađivale, a domaće kompanije bile angažovane na brojnim poslovima izgradnje.
U međuvremenu, Alžir je zemlja, kojoj Međunarodni monetarni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << fond prognozira rast privrede tokom 2012. od 3,5 odsto BDP-a.
MMF, međutim, primećuje da je siromaštvo i dalje rasprostranjeno, a stopa nezaposlenosti visoka, pogotovo među mladim ljudima i sada dostiže, prema zvaničnim podacima, 21 odsto. Uprkos napretku ostvarenom tokom poslednjih godina, vlasti Alžira su, po MMF-u i dalje suočene sa ključnim izazovom diversifikacije domaće ekonomije i razvoja snažnog privatnog sektora u cilju stvaranja radnih mesta.
Kako navode, privreda te zemlje je u relativno dobrom stanju, uprkos ekonomskim nepoznanicama koje proističu iz klime u kojoj je svetska privreda.
MMF je takođe konstatovao da je Alžir zabeležio snažan privredni razvoj u 2011, budući da su visoke cene nafte ojačale devizne rezerve i budžet najprostranije zemlje u Africi, u kojoj na 2,4 miliona kvadratnih kilometara živi preko 37 miliona stanovnika.
Prema MMF-u, povećanje cena prehrambenih proizvoda na međunarodnim tržištima i više plate u javnom sektoru u Alžiru neće biti pretočene u rast inflacije, s obzirom na subvencije za hranu, da porodice imaju sve značajnije ušteđevine, da raste tražnja za uvozom, a da vlada vodi striktnu monetarnu politiku.
"Budžetski deficit će verovatno ostati na četiri odsto BDP-a", dodao je MMF.
MMF je ukazao da su izgledi alžirske privrede "ružičasti" u kratkoročnom i srednjoročnom periodu, zahvaljujući snazi budžeta. Monetarna stabilnost će umnogome zavisiti od srednjoročnog kretanja cene nafte na međunarodnim tržištima.
Devizne rezerve Alžira su 150 milijardi dolara, a spoljni dug je paktično nepostojeći.
Na kratak rok će Alžir uživati rast zbog investicija javnih i naftnih kompanija.
U vladinom planu razvoja za period od 2010. do 2014, vrednom 286 milijardi dolara, u sektoru infrastrukture će 116 milijardi evra biti utrošeno na nove projekte.
Nemaju dugove, imaju naftu
Još 96,7 milijardi evra na postojeće projekte, uključujući železnice, puteve, vodoprivredu, školske objekte i oko dva miliona novih stanova.
Ovo su vremena velike zaposlenosti za kompanije u građevinarstvu u Alžiru, pa su vidljiva i ograničenja kapaciteta.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić i veća grupa srpskih privrednika u nedelju i ponedeljak učestvuju na 19. zasedanje Alžirsko-srpske mešovite komisije u glavnom gradu te mediteranske zemlje, Alžiru.
Prema podacima Privredne komore Srbije, izvoz iz Srbije u Alžir u prvih devet meseci 2011. bio je 5,29 miliona dolara, dok je uvoz bio 61.000 dolara. U 2010. je izvoz u Alžir iznosio 10,77 miliona, a uvoz iz te afričke zemlje 21.000 dolara.
Na ovom zasedanju Komisije će biti potpisana dva značajna sporazuma - o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja i o saradnji u oblasti veterine.
Posle 90-ih, godina političkih preokreta i nasilja, ekonomija Alžira je uzletela eksloatacijom nafte i gasa.
Rezerve nafte se procenjuju na gotovo 12 milijardi barela, što je privuklo veliko interesovanje stranih petrolejskih kompanija.
Nekada su izvanredni politički odnosi između ondašnje Jugoslavije i Alžira veoma pozitivno delovali na privrednu saradnju dve države. Početkom 80-ih je Alžir bio među prvih pet najvećih privrednih partnera Jugoslavije među zemljama "trećeg sveta".
No, tzv. "mračna decenija" u Alžiru, u vreme kada se raspadala i bivša Jugoslavija, te uvođenje međunarodnih sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji 1992, zaustavili su privrednu saradnju između dve zemlje.
