Izvor: B92, 25.Nov.2010, 02:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija gradi, nuklearka neisplativa
Beograd -- Srbija će najverovatnije u izgradnji nuklearne elektrane Belene u Bugarskoj imati udeo znatno veći od ponuđenih dva odsto.
Upućeni kažu da postoji dobra volja da Srbiji bude omogućen veći udeo u nuklearki od dva odsto, koliko je Borisov ranije ponudio. Potrebe i zahtevi Srbije se procenjuju na bar deset do 15 odsto.
Inače, premijer Srbije Mirko Cvetković preneo je u utorak bugarskom kolegi Bojku Borisovu nameru naše zemlje da bude suinvestitor >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u gradnji nuklearke Belene.
Već duže vreme poznata je činjenica da region jugoistočne Evrope nema dovoljno električne energije i da bi narednih godina mogao da se suoči s ozbiljnim nestašicama struje.
Za snagu petine Đerdapa 630 miliona evra
Srbija bi za 10 odsto vlasništva u nuklearci, a to je 200 MW, ili samo jedna petina instalisane snage HE Đerdap, za koje je izrazila interesovanje, morala unapred da isplati oko 190 miliona evra koje još nema i da se komercijalno zaduži za još 441 milion evra, što ukupno iznosi 630 miliona evra. S tim parama bi se moglo napraviti najmanje 375 MW jedne termoelektrane ili 300 MW nove hidroelektrane.
Srbija je među prvim „kandidatima” za tako mračan scenario, mada se već mesecima nagoveštava početak gradnje dve termoelektrane, u Obrenovcu i Kolubari. Kako vreme prolazi, tako se i početak gradnje tih elektrana izmešta u neizvesnu budućnost, što ozbiljno dovodi u pitanje sposobnost srpske vlade da započne tako važan projekat.
Ipak, da bi se upustila u ovakvu investicionu avanturu Srbija bi najpre morala da napravi preciznu analizu i računicu isplativosti ulaganja, a vlada bi morala da bar obavesti javnost o detaljima u vezi sa dosadašnjom izgradnjom ove nuklearke.
Na pitanje da li Srbija treba da uđe u izgradnju bugarske nuklearke, jedan od osnivača kompanije EFT i dobar poznavalac tržišta električne energije u Evropi i regionu dr Svetislav Bulatović kaže da bi "ulazak Srbije u izgradnju NE Belene bio neracionalan potez, suprotan ekonomskim interesima njenih građana".
On objašnjava da bi "za novac koji bi uložila u izgradnju ove nuklearke Srbija brže i sa neuporedivo manje rizika mogla da proizvede energiju po nižoj ceni, da angažuje domaću industriju i da u zemlji otvori nova radna mesta".
Bulatović navodi da bi, "ukoliko bi u narednih 15 godina kupovala struju iz NE Belene, prema očekivanoj prosečnoj ceni na tržištu, Srbija bi potrošila oko 131 milion evra više nego da kupuje struju na slobodnom tržištu".
On objašnjava da se, "ukoliko bi se uzela kao parametar cena vrednosti projekta od 6,3 milijarde evra, koju je nedavno tražio ruski premijer Vladimir Putin, dolazi do cene energije iz NE Belene na bugarskoj-srpskoj granici od oko 60 evra/MWh, na šta treba dodati trošak prenosnog kapaciteta za ulazak energije u Srbiju".
"Poređenja radi, na otvorenom tržištu u regionu električna energija može da se sada kupi za oko 45 evra/MWh. Analize renomiranih institucija, kao što su 'Poyri' ili nemačko ministarstvo energetike, pokazuju da bi u narednih 15 godina, prosečna cena na tržištu struje na veliko bila oko 55 evra/MWh", naglašava on.
"Nejasno je po kom osnovu se uopšte razmatra i zastupa učešće Srbije u projektu čija cena još nije poznata, to jest na osnovu kojih podataka će nadležno ministarstvo odlučiti da li je investicija u ovaj objekat opravdana. Zapravo, procedura razmatranja tehničke dokumentacije i dizajna NE Belene nije ni završena", kaže Bulatović.
