Izvor: Blic, 11.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skoro cela plata na ishranu i komunalije
Novi talas rasta cena proizvoda i usluga zahvatio je Srbiju. Samo u proteklih mesec dana poskupelo je meso, sezonsko povrće, komunalije, a poslednje u nizu je drastično povećanje cene gasa za domaćinstva i toplane od čak 47 odsto. Prosečan Srbin izdvoji mesečno tri četvrtine svoje plate za hranu i komunalije, ali će se ti troškovi očigledno uvećati u vidu novog najavljenog poskupljenja mesa i fiksne telefonije. Osvrćući se na poslednji udar na budžet građana - poskupljenje gasa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Petar Bogosavljević, predsednik pokreta za zaštitu potrošača Beograda, kaže da je nejasno kako se desilo tako veliko poskupljenje.
- Nas kao organizaciju nisu konsultovali, a zakon obavezuje da se organizacije za zaštitu potrošača u takvim slučajevima konsultuju. Mi i inače imamo više cene mnogih proizvoda nego zemlje u okruženju. Smatram da su sva poskupljenja koja smo imali u poslednje vreme sračunata za maksimiziranje profita i posledica su zloupotrebe nedovoljne konkurencije na tržištu - kaže Bogosavljević.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene na malo roba i usluga u septembru u proseku su više za 0,2 odsto u odnosu na prethodni mesec, dok su one u odnosu na decembar 2007. povećane za 6,7 odsto. U septembru su u odnosu na prethodni mesec najviše porasle cene poljo privrednih proizvoda - čak dva odsto. Na to je uticalo sezonsko kretanje cena voća i povrća, a povećane su i cene jaja i ribe.
Vladana Hamović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede objašnjava za „Blic" da kod cena poljoprivrednih proizvoda ne bi trebalo da bude još poskupljenja do kraja godine, dok je sa mesom još neizvesna situacija zbog konstantnog manjka stočnog fonda kod nas.
- Cene hrane kod nas jesu jako visoke, a svaka promena u cenama prehrambenih proizvoda utiče na ukupno kretanje cena, što se dodatno odražava na budžet građana. Troškovi za hranu učestvuju sa 40 odsto u izdacima našeg prosečnog domaćinstava. Negde oko 23 odsto odlazi na komunalije, a 12 odsto za ostale usluge. Kada se sve sabere, građanima ostaje svega 25 odsto prosečne plate - kaže Hamović.
Ako uzmemo u obzir da prosečna plata u Srbiji iznosi oko 33.000 dinara, zaključak je da za ostale lične potrebe ostaje nešto više od 8.000 dinara.
Iako prognoze stručnjaka nisu optimistične, postoje realne osnove za pojeftinjenje prehrambenih proizvoda do kraja tekuće godine, mada je to malo izvesno.
- Do sada smo imali visok rast cena hrane zbog različitih faktora - suše, poskupljenja goriva. Međutim, kako su energenti pojeftinili, ali i neke sirovine, to ostavlja prostor makar za zadržavanje na istom nivou ako ne i za snižavanje cena do kraja godine - kaže Vladana Hamović.
Ona dodaje kako opšta kriza u svetu može imati negativan uticaj i kod nas, što će dodatno opteretiti platežnu moć građana, s obzirom na to da smo već imali poskupljenja struje, infostana, prevoza.
- To sve mora da se odrazi na standard stanovništva, mada se to i ne može nazvati standardom već pukim preživljavanjem - ističe Vladana Hamović.
Što se tiče poskupljenja mesa, ona objašnjava da je tu situacija drugačija jer je stočni fond kod nas dosta smanjen pa imamo manjak ponude, zbog čega možemo meso stalno poskupljuje.
Saradnik centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović kaže da je izvesno da će poskupljenja uticati na inflaciju i smanjiti kupovnu moć građana, s tim što će neke pogoditi više, a neke manje.
- Ovo je inače mesec kada komunalne usluge poskupljuju pa to predstavlja jako veliki udar na kućni budžet, a poskupljenje gasa je jedno u nizu - ističe on.
Komentarišući najnoviju najavu podizanja cena telefonskih usluga, i to 200 odsto, Stevanović kaže da je vrlo izvesno da će se to i desiti, ali da ovaj sektor usluga ne može mnogo da „pogura" inflaciju.
- „Telekom" može da podigne cene jer nema konkurenciju. Zato i ne mogu da kažem da li je to realno jer, kada budemo imali konkurenciju, znaćemo šta je prava cena. To poskupljenje zajedno s gasom može da utiče na inflaciju, ali ne veliki. Najveći uticaj imaju cene goriva i hrana. Ipak, moguće je da će, i pored svega, do kraja godine inflacija uspeti da se održi do deset odsto - ističe Stevanović.
