Izvor: B92, 06.Nov.2014, 10:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Rublju neka spasi neko drugi"
Centralna banka Rusije odlučila je da ograniči podršku rublji koja je, pod teretom ukrajinske krize, pala na novu rekordno nisku vrednost, dok inflacija raste.
Banka Rusije je najavila da će ograničavanjem svojih intervencija na do 350 miliona dolara dnevno, odustati od "neograničene" prodaje deviza, da bi izbegla "špekulativnu strategiju protiv rublje".
Od početka sukoba u istočnoj Ukrajini pro-ruskih separatista i snaga lojalnih Kijevu, ruska Centralna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << banka je potrošila milijarde na intervencije, a samo prošlog četvrtka čak 2,5 milijarde dolara.
Ruska valuta je izgubila skoro četvrtinu svoje vrednosti od početka godine zbog krize u Ukrajini i sankcija Zapada što je sve otežalo rad ruska privreda i dovelo do masovnog bekstva kapitala iz Rusije. Inflacija koja u oktobru iznosi 8,3 odsto i najteže utiče na domaćinstva, nije pogodila popularnost predsednika Vladimira Putina za koga Levada centar kaže da uživa podršku 88 odsto stanovništva.
Promena strategije i očigledna volja da se rublja prepusti, dovela je do naglog pada njene vrednosti na nov rekordno nizak nivo.
Evro se popeo na 56,36 rubalja, a dolar na 44,98 rubalja i takav trend se nastavlja.
"Smatrali smo da je neophodno zadržati neki oblik intervencije (...) prvenstveno da bi se sprečio ozbiljan šok na tržištu", uveravaju zvaničnici koji stabilizaciju tržišta očekuju "do kraja godine".
Ekonomista Nil Sering iz firme "kapital ikonomiks" kaže da promena strategije Centralne banke, objavljena u sredu, omogućava da se "smanji rizik da se pad vrednosti rublje pretvori u monetarnu krizu koja samu sebe hrani".
Banka Rusije pokušava da istovremeno zaustavi odliv kapitala kroz kredite, te je prošlog petka povećala referentnu kamatnu stopu na 9,5 odsto.
Većina ekonomista ne predviđa da će povećanje kamate uticati na investitore, već da pre svega pogađa domaćinstva.
Međutim, neki javni funkcioneri su kritikovali odluke centralne banke, strahujući da smanjenje pristupa kreditima dalje slabi ekonomiju koja je na ivici recesije zbog sankcija i pada cena nafte.
Mnogi stručnjaci su skeptični prema efikasnosti takvih mera jer smatraju da situacija nema mnogo veze s monetarnom politikom, već da zavisi od geopolitičkih faktora, odnosno od sankcija Zapada i embarga na uvoz hrane kojim je odgovorila Moskva.
Rast potrošačkih cena u oktobru za 8,3 odsto na godišnjem nivou, posebno utiče na prehrambene proizvode - meso, ribu, voće i povrće, saopštila je zvanična statistika u sredu.
.jpg)
