Izvor: S media, 16.Jun.2009, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rimini i Verano žele da kupe Sajam
Konzorcijum italijanske kompanije Sajam Rimini i beogradskog „Verano motorsa” jedini je dostavio ponudu na tender za Beogradski sajam.
Agencija za privatizaciju Srbije je saopštila da će ponuda biti otvorena 19. juna na sednici Tenderske komisije za prodaju 70 odsto kapitala Beogradskog sajma.
Pravo učešća na tenderu imale su kompanije koje su u poslednje tri godine priređivale najmanje po 25 sajmova godišnje i imale prihod od najmanje 50 miliona evra u 2007. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << godini.
Kapital Beogradskog sajma procenjen je na 20,5 miliona evra, a profit tog preduzeća iznosio je 2007. godine na 1,5 miliona evra, što je 36 odsto više nego prethodne godine. Preduzeće je 2007. godine imalo prihod od 15,32 miliona evra, a od 2003. do 2007. godini prihodi od usluga su povećavani u proseku za po 14,2 odsto godišnje.
Prema podacima Agencije za privredne registre, Beogradski sajam je u prošloj godini imao profit od 148 miliona dinara, a zapošljavao je 231 radnika. U sastavu sajma je građevinsko zemljište od 23 hektara i objekti, medju kojima je upravna zgrada i 14 hala, površine 97.105 kvadrata, razni magacini i restoran.
Od privatizacije Beogradskog sajma prvi put od kada je počela prodaja preduzeća u Srbiji, umesto dosadašnjih pet procenata, polovina novca ide u gradski budžet. Ovaj novi model privatizacije, kako su ranije izjavili gradski čelnici, dogovoren je sa Ministartsvom finansija i Agencijom za privatizaciju.
Međutim, s obzirom da budući kupac ima mogućnost da gradi i komercijalne sadržaje, ekonomisti sumnjaju da se i u slučaju prodaje Beogradskog sajma može kao i u ranijim prodajama dogoditi da se vredno zemljište praktično ustupi uz prodaju preduzeća.
Uslovi tendera su jasni - narednih deset godina, budući kupac će morati da nastavi sajamsku aktivnost a Halu 1, kao zaštićen spomenik kulture neće smeti da ruši ni posle tog roka. Međutim, nakon jedne decenije ostaje mu vredno zemljište na kojem prema GUP-u može da gradi komercijalne sadržaje - hotele ili tržne centre.
Direktorka Urbanističkog zavoda Beograda Žaklina Gligorijević kaže da je GUP samo strateški dokument, a da se tek planom detaljne regulacije, kojeg u ovom slučaju još nema, precizno definiše šta se i na kom prostoru može graditi kao i da se mora uzeti u obzir da se Sajam nalazi između reke i saobraćajnice.
Ona navodi da „ne može da se očekuje da će neko sasvim jednostavno da uradi prenamenu zemiljšta u neku neprihvatljivu komercijalnu i dobije neke kvadrate bez analiza i dugačke procedure“.
U okviru Sajma se nalazi i 11 hektara površine koja je sada označena kao javni park pa se spekuliše da bi vlasnik, promenom namene zemljišta dobio još prostora za gradnju i to bez nadokande koju bi platio da ju je kao takvu i kupio.
