Izvor: Politika, 02.Nov.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbrana cena popustila u Nemanjinoj
Mi možemo da doprinesemo stabilnosti cena, ali ono što ne možemo jeste da utičemo na to kolike će biti cene poljoprivrednih proizvoda, a ne možemo da smanjimo ni veliku javnu potrošnju – kaže guverner Šoškić
To što je ove godine popustila i odbrana kursa ali i odbrana cena, prema oceni guvernera Dejana Šoškića, ne treba da bude povod da se „eksplicitno govori o krivici bilo koga”. Možda je i zbog toga na jučerašnjem Ekonomskom samitu prvi čovek centralne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << banke investitorima između redova pokušao da objasni zašto će uskoro Vladi Srbije pismeno morati da objasni kako to da NBS ove godine nije ispunila svoj osnovni cilj. Odnosno, zašto će rast cena „probiti” gornju granicu od osam odsto.
– Iako se to nekome čini, NBS nema vudu magiju. Mi možemo da doprinesemo stabilnosti cena, ali ono što ne možemo jeste da utičemo na to kolike će biti cene poljoprivrednih proizvoda. Kao što ne možemo ni da smanjimo veliku javnu potrošnju. Fiskalna i monetarna politika moraju da idu ruku pod ruku – kazao je guverner.
Na pitanje novinara da li je ova izjava najava sukoba fiskalne i monetarne vlasti ili je reč o nekoj novoj saradnji jer bi sledeće nedelje guverner trebalo da se sastane sa ministrima, Šoškić ne odgovara direktno:
– Ne treba eksplicitno govoriti o krivici bilo koga. Ono što je činjenica jeste da su cene hrane kod nas zabeležile mnogo veći rast nego bilo gde u regionu. Pitanje je da li je tržište dovoljno liberalizovano, da li se može dovoljno uvoziti, kako to može da utiče na povećanje cena, kakve su naše intervencije iz robnih rezervi… Sada treba uložiti napor da bismo u narednom periodu izbegli cenovne šokove – kazao je Šoškić i dodao da će se, pošto MMF ode iz Beograda, sastati sa članovima vlade i da će tada svaki ministar, u okviru svojih nadležnosti, predložiti odgovarajuće mere.
Kaže i to da je NBS napravila i analizu koja je pokazala da je rast cena poljoprivrednih proizvoda bio najveći u regionu.
– Ne bismo ni u prvoj polovini godine imali pad inflacije ispod predviđene granice, ali ni sada probijanje gornjih okvira, da su cene poljoprivrednih proizvoda bile na nivou regiona – pravdao se guverner.
I baš ništa niste mogli da učinite ove godine, pitali su novinari. Sada smo uočili i analizirali nepravilnosti i radićemo na tome da ih u narednom periodu otklonimo, kazao je guverner. A kada je o sledećoj godini reč, Šoškić je svestan da će inflatorni pritisci dolaziti iz nekoliko odvojenih izvora.
– Osim cena hrane, pritisak će biti i to što je osnov za indeksaciju plata i penzija stopa inflacije u drugoj polovini godine. S obzirom na to da je rast cena bio veći, onda će i trošak odmrzavanja biti veći nego što smo planirali. Takođe, pritisak će biti i najavljena povećanja regulisanih cena. I naravno, naredne godine svi se pripremaju za izbore i verovatno će stege po pitanju potrošnje biti malo i popuštene. To sve znači da nas čeka godina izazova, ali mi ne odustajemo od svog zacrtanog cilja. A to je stopa inflacije od 4,5 plus, minus 1,5 odsto – kazao je guverner i dodao da je veća potrošnja najveći izvor inflatornih pritisaka.
Nažalost, ako zemlja više troši nego što stvara i manje izvozi nego što uvozi, konstatovao je prvi čovek centralne banke.
Međutim, Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe, ne slaže se sa guvernerom u oceni da je poljoprivreda jedan od glavnih krivaca za veću inflaciju.
– Cene poljoprivrednih proizvoda u Srbiji su najniže u regionu – kaže Kostić.
Prema oceni Toplice Spasojevića, vlasnika ITM grupe, strukturna neprilagođenost privrede i prevelika javna potrošnja glavni su krivci što je u Srbiji pala i odbrana kursa i cena.
– Činjenica je da javna potrošnja treba da se smanji, ali ne tako što će se zakinuti na investicijama. Smanjiti investicionu potrošnju, to znači seći granu na kojoj sedimo. Čini mi se da je problem i to što nema koordinisane politike, već guverner gleda samo NBS, ministarka finansija svoj deo posla, a ministar ekonomije kako da poveća strane investicije. Nema nekoga ko će te različite politike da usmeri u jednom pravcu. A guverner je u pravu, stabilan kurs je ogledalo stabilne ekonomije – kaže Spasojević, koji je u prvoj polovini godine žestoko kritikovao NBS zbog slabljenja dinara.
Iz centralne banke tada su stizala objašnjenja da je njen osnovni cilj
stabilnost cena. „Sada se pokazalo da veza između kursa i inflacije i te kako postoji”, konstatovao je Spasojević.
Da inflacija predstavlja rizik, smatra i Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu.
– Iako u periodu oporavka nije dobro pritisnuti fiskalne stege previše, minus u držanoj kasi mora da ostane u planiranim okvirima. Važno je da se pravila fiskalne odgovornosti poštuju i da se smanji tekuća potrošnja u korist javnih investicija – ponavlja Lisovolik.
A. Nikolić
objavljeno: 03.11.2010.
