Izvor: B92, 14.Nov.2011, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monti: Berluskoni kriv za krizu
Rim/Brisel -- Mandatar za sastav nove italijanske vlade Mario Monti kaže da Silvija Berluskonija smatra odgovornim za sadašnju krizu jer nije sproveo privredne reforme.
"Nemamo novca zato što nismo imali politiku koja bi podstakla razvoj privrede. Prihodi države se zasnivaju na rastu privrede i bila je velika greška što nije bilo državnih programa razvoja. Posledice toga sada se vide u državnom budžetu i onemogućavaju da snizimo porez", navodi on.
Monti je obećao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da će u što kraćem roku formirati novi kabinet, ali je napomenuo da mu je potrebno vreme kako bi okupio tim iskusnih stručnjaka.
Kamatne stope na orijentacione 10-godišnje italijanske vladine obveznice snižene su na 6,4 odsto, pošto su prošle sedmice skočile znatno iznad nivoa od sedam odsto, koji je ranije primorao tri druge članice zone evra - Grčku, Irsku i Portugaliju - da zatraže međunarodnu pomoć za spasavanje. Troškovi pozajmljivanja Italije spustili su se osetno ispod opasnih nivoa, što je znak da su finansijska tržišta uverena da će novi premijer te finansijski oslabljene članice zone evra, vodeći ekonomista Mario Monti, formirati novu vladu bez političara.
"Trudićemo se da oporavimo finansije ove zemlji. Želimo da se ponovo nađemo na putu privrednog uspona, a veliku pažnju moramo pokloniti socijalnoj jednakosti. Našoj deci dugujemo budućnost punu nade i dostojanstva", dodaje on.
Predsednik Italije Đorđo Napolitano je Montiju poverio mandat za formiranje nove vlade stručnjaka radi sprovodjenja strukturnih ekonomskih reformi, sa ciljem smanjenja vrtoglavo visokog italijanskog javnog duga. Napolitano je upozorio da 200 milijardi evra italijanskog duga dospeva na naplatu do kraja aprila.
Italijanska politička mašinerija, izložena pritiscima tržišta, zahuktala se s neuobičajenom efikasnošću, usvojivši usvojila reforme i stroge mere štednje.
Plan reformi podrazumeva smanjenje javne potrošnje, povećanje poreza, zamrzavanje plata u javnom sektoru do 2014, veće cene goriva i prodaju državne imovine. Jedna od mera je i postepeno povećanje starosne granice za odlazak u penziju za zaposlene u privatnom sektoru, sa 60 godina 2014. do 65 u 2026. godini, i za muškarce i za žene.
Kao i u Grčkoj, gde je prošle sedmice formirana privremena tehnokratska vlada, i u Italiji se očekuje da će eksperti koji ne pripadaju nijednoj stranci biti spremniji za donošenje teških, ali nužnih odluka, što su političari izbegavali koliko god su mogli.
Izbori u Italiji treba da budu održani tek 2013. godine, tako da Monti i njegov kabinet imaju dovoljno vremena da sprovedu bolne reforme penzionog sistema, zakona o radu i javnog sektora, kao što zahtevaju tržišta i evropski partneri.
Evropa pojačava pritisak na Italiju i Grčku
Evropska komisija, čiji revizori trenutno pregledaju stanje javnih finansija Italije i Grčke, je pojačala pritisak na nove vlade u tim zemljama.
"Jasno je da se naša dijagnoza italijanske politike neće promeniti samo zato što je u toj zemlji došla nova vlast", kaže portparol komesara Evropske unije za ekonomska i monetarna pitanja Olija Rena Amadeu Altafaž.
Altafaž je dodao da to što je Komisija prošle nedelje revidirala prognozu ekonomskog rasta Italije sledeće godine na 0,1 odsto sa ranije procene od 1,3 odsto, "jasno ukazuje" da u Briselu vlada zabrinutost.
Kad je reč o Grčkoj, Altafaž je izjavio da Komisija još nije dobila pisano obećanje od nove vlade u Atini da će primeniti strogi program štednje i reformi u zamenu za blokirane zajmove i novu pomoć od EU i Međunarodnog monetarnog fonda.
Oli Ren je od zvanične Atine zatražio "jasnu, nedvosmislenu i pisanu" potvrdu da će ta vlada ostvariti zahteve inostranih kreditora.
.jpg)
