Izvor: NoviMagazin.rs, 23.Apr.2015, 17:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali: Samit korak ka boljoj regionalnoj saradnji
Samit prestonica u Beogradu predstavlja korak ka jačoj i boljoj regionalnoj saradnji i otvara prostor za nove poslovne prilike i zapošljavanje, izjavio je danas gradonačelnik Siniša Mali sumirajući rezultate skupa, na kojem su, kako smatra svi mogli ponešto da nauče iz iskustva drugih.
Mali je za Tanjug rekao da je Samit bio sjajna prilika da se prvi put posle 20 godina neki gradonačelnici sretnu na jednom mestu i razgovaraju o izazovima sa kojima se gradovi koje vode svakodnevno >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << susreću.
"Ovakvi skupovi su šansa da na jednom mestu razmenimo iskustva i dogovorimo zajedničke korake i da krenemo u njihovu realizaciju", rekao je Mali i podvukao da je važno što je Beograd napravio "taj prvi korak ka jačoj i boljoj regionalnoj saradnji".
On je u tom kontekstu naveo da će domaćin narednog Samita prestonica biti Zagreb, a nakon toga i Ljubljana.
"Započeli smo tradicionalno okupljanje koje će doprineti boljoj regionalnoj saradnji i komunikaciji gradova", rekao je Mali, uz ocenu da su se učesnici skupa saglasili da su glavni gradovi nosioci razvoja i lokotive napretka država.
Gradonačelnici, kako je ponovio, ne moraju i ne treba da budu političari.
U 13 gradova koji su učestvovali na Samitu, dodao je, živi 15 miliona ljudi tako da se, ustvari, danas govorilo o poboljšanju kvaliteta života više miliona građana.
Navodeći da su predstavnici Beograda mogli da vide impresivne prezentacije projekata i investicija iz Beča, Skoplja, Zagreba, Budimpešte, Sarađeva, Mali je istakao i da je Beograd na najbolji način predstavio svoje potencijale.
"Mislim da su naši gosti zadovoljni onim što su čuli od nas, a i mi smo mnogo toga mogli da naučimo od njih", rekao je Mali, dodajući da će se komunikacija na svim nivoima biti nastavljena.
Samit gradonačelika u Beogradu, u organizaciji Grada Beograda i NALED-a, okupio je predstavnike 13 gradova centralne i jugoistočne Evrope koji su razmenili iskustva u dosadašnjem vođenju prestonica i planove za budućnost.
Dugo smo bili razjedinjeni, vreme je da budemo partneri
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali ocenio je danas da Samit prestonica u Beogradu predstavlja veliki uspeh istakavši da je ključna poruka sa tog skupa jačanje regionalne saradnje.
"Mislim da je poruka ovog Samita das mo dugo bili razjedinjeni, da je vreme da budemo partneri I da zajedno radimo za dobrobit građana", rekao je Mali.
Kako je istakao, gradonačelnici ne treba da budu političari već treba da se bave najboljim rešenjima, unapređenjem kvaliteta života i svega onog što se odnosi na dobrobit građana.
Mali se osvrnuo i na izjavu gradonačelnik Sarajeva koji je rekao da su se predstavnici zemalja u regionu konačno okupili posle 20 godina.
"Mislim da je to jedna od ključnih poruka, da treba da komuniciramo, da delimo ideje i planove kako bi ojačali sebe, regionalnu saradnju i kako bi bili jači igrači na globalnom nivou", istakao je Mali.
Mali je izneo i podatak da se ovaj događaj u Beogradu, kada se saberu svi gradovi koji su učestvovali, ticao 15 miliona ljudi.
On je zahvalio gradu Zagrebu što je prihvatio da preuzme “palicu” i da sledeće godine organizuje Samit prestonica.
"Mislim da ovo pokazuje da prvi korak koji je Beograd napravio, dobar korak i das mo na pravom putu da kreiramo jednu komunikaciju i jednu neformalnu asocijaciju za dobrobit građana", rekao je Mali.
Gradonačelnik Beograda je još jednom zahvalio svim učesnicima rekavši da mu je bila čast što je bio domaćin skupa.
Stijepović: Potrebna veća saradnja gradova regiona
Foto: Tanjug/Dragan Stanković
Gradonačelnik Podgorice Slavoljub Stijepović ocenio je danas da je potrebna veća saradnja gradova u regionu.
On je, u izjavi Tanjugu, po završetku Samita gradonačelnika centralne i jugoistočne Evrope, kazao da smatra da glavni gradovi trenutno nedovoljno sarađuju.
"Smatram da nedovoljno sarađujemo i mislim da se ne poznajemo dovoljno, što nije dobro, jer ako želimo bilo kakvu vrstu integracije, a tome težimo svi, prvo moramo da se integrišemo u regionu, pa tek onda da idemo ka širim integracijama u EU ili NATO", objasnio je Stijepović.
Prema njegovim rečima jedan od preduslova za napredak jeste saradnja, i da se kao jedan region koji je ispod standarda ostalog dela Evrope uključi u evropske tokove.
"Osim toga već imamo svi dovoljno pojedinacncog sikustva koje možemo preneti jedni drugima da ne prelazimo svi one puteve koje je neko od nas već prešao, i tako ubrzamo ostvarenje koraka ka standardima koji vode ka boljem životu građana"; poručio je on.
Samit je, prema njegovim rečima, bio dobra prilika da se čuju dobra skustva, da gradonačelnici razgovaraju i preuzmu ono što smatraju da može da im koristi, a što su drugi savladali i potvrdilo se da je kvalitetno i efikasno.
"Danas smo pokrenuli niz bilateralnih inicijativa i verujem da će ubrzo gradonacelnik Beograda Siniša Mali doći u Podgoricu da razmenimo projekte i vidimo koji su modalitetu saradnje u interesu građana oba grada", zaključio je on.
Janković: Ovaj deo Evrope se mora držati zajedno
Foto: Tanjug/Dragan Stanković
Gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković zadovoljan je Samitom gradonačelnika u Beogradu na kojem su predstavnici glavnih gradova u regionu razmenili iskustva i predstavili vizije i planove, ističući da slične skupove treba organizovati svake godine, jer se ovaj deo Evope mora držati zajedno.
"Veoma sam zadovoljan, čestitam gradu Beogradu na organizaciji koja dokazuje da znamo biti na svetskom nivou", rekao je Janković Tanjugu.
On je naveo da je danas bio “dan učenja za sve gradove”, ističući da je impresioniran projektima koje je Srbija pokazala, pre svega Beograd na vodi.
Janković je rekao da bez vizije nema napretka, a da je razmena iskustava između država i prestonica veoma važna.
"Ovakve skupove bi trebalo da održavamo svake godine, jer se ovaj deo Evrope mora držati zajedno", istakao je Janković i dodao da mu je drago što će Zagreb, prestonica Hrvatske, sledeće godine biti domaćin Samita gradonačelnika.
Prestonice nosioci razvoja država
Glavni gradovi su nosioci razvoja cele države, jer će celoj državi biti dobro ukoliko joj bude kao u njenim prestonicama, poručio je danas gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković.
On je na panelu "Kvalitet života i budući razvoj glavnih gradova centralne i jugoistočne Evrope" u Beogradu poručio i da svako ko krene u promene mora da poseduje viziju razvoja, navodeći primer beogradskog projekta "Beograd na vodi".
"Ko god krene u promene, prva stvar koju mora da ima je vizija i zato su planovi ''Beograda na vodi'' veoma ambiciozni. Pitanje je kako će to biti urađeno sa pet milijadri evra, ali ako nemate te planove i ambicije onda vam ništa neće uspeti", istakao je Janković.
Govoreći o planovima Ljubljane Janković je dodao da je njegov san železnicu "staviti ispod zemlje", ali i povećati broj turističkih noćenja sa 1,2 miliona na tri miliona koji bi trajali više od tri dana.
Konstatujući da je gradonačelnik Zagreba Milan Bandić pozavao učesnike samita da sledeće godine budu njegovi gosti, Janković je predložio Ljubljanu za domaćina Samita glavnih gradova centralne i jugoistočne Evrope 2017.
Janković je izrazio i zadovoljstvo što je Ljubljana proglašena za Zelenu prestonicu Evrope i ukazao na činjenicu da gradske vlasti mnogo čine kako bi se poboljšao kvalitet života Ljubljančana, ali i da istovremeno nastoji da očuva svoj kulturni i istorijski identitet.
Prema njegovim rečima prestonica Slovenije mnogo čini na zaštiti prirodne sredine, dodavši daje 70 odsto površine tog grada pod parkovima.
On je preneo da je u toku projekat sadnje 12.089 stabala "koliko ima i zaposlenih u gradskoj upravi, tako da će svako, ne samo zasaditi, već i zalivati svoje drvo".
Važna stvar za očuvanje čistog grada, kako je istakao Janković, jeste i separacija smeća, dodajući da svest stanovništva treba podizati još od obdaništa.
On je ponosno ukazao da je 2014. Ljubljana proglašena za prvim gradom u Evropi po separaciji smeća kod kuće, što čini 67 odsto stanovnika glavnog grada Slovenije i najavio projekat "Grad bez smeća" do 2035.
Gradonačelnik Podgorice Slavoljub Stijepović ukazao je da je glavni grad Crne Gore tranzitno-turistički centar koji ima veliki, ali neiskorišćeni potencijal, u oblasti voda, s obzirom na to da leži na pet reka, i ima tri jezera, od kojih su dva nacionalni parkovi, a jedan regionalni park.
Posebno je potencirao, s tim u vezi, Skadarsko jezero i projekte ekološkog naselja i pristaništa, dodajući da preko reke Bojane može lako da se dođe do Jadranskog mora i zemalja u susedstvu.
Podvukao je i potencijale vinskog turizma pošto na teritoriji Podgorice ima 10,5 miliona čokata vinove loze.
Stijepović je rekao da Podgorica nudi i velike mogućnosti u oblasti biznisa sa svoje četiri poslovne zone na teritoriji grada i posebnu pažnju posvećuje razvoju sportskog turizma.
Zamenica gradonačelnika Tirane Nevila Džindi, predstavila je projekte albanske prestonice, koji treba da odgovore na činjenicu da je broj stanovnika u tom gradu od 1990. porastao sa 250.000 stanovnika na 620.000 u 2011.
Prema njenim rečim projekti terminala javnog prevoza, tehnoparka, energetske efikasnosti imaju cilj da reše probleme urbanog transporta, kao i da pomognu formiranje modernog i samoodrživog grada čije će okruženje prijati njenim građanima.
Član gradskog veća i potpredsednik Agencije za upravljanje razvojem Atine Andreas Jenimatas poručio je da zbog velikog broja nezaposlenih u tom gradu, gradska uprava, kroz brojne projekte podsticanja konkurencije i socijalnog preduzetništva, nastoji da otvori što više radni mesta i mogućnosti za samozapošljavanje.
On je objasnio da Atina pokušava serijom projekata da podigne kvalitet života svojih građana poput osavremenjivanja javnog prevoza, korišćenjem obnovljivih izvora energije, treninzima za nezaposlene.
Član Komiteta za regionalni razvoj Evropskog parlamenta Andrej Novakov ukazao je na potrebu regionalne saradnje, navodeći kao primer tehno-park u Ajndhovenu u Holandiji, gde su se radnici više preduzeća okupljali oko "jedne jedine" kafe-mašine razgovarajući, i time razvijajući proizvode.
Zajedničkim snagama moguće je napredovati, rekao je on i preporučio gradovima da, kada planiraju projekte, to budu projekti od više vrednosti.
Programski koordinator "Sarajevo film festivala" Jovan Marjanović, govoreći o tom festivalu kao o jednom od najvećih brendova tog grada, ukazao je da Festival, koji je u međuvremenu postao međunarodni, povećao za 20 odsto broj turista bosanskohercegovačke prestonice u letnjoj sezoni.
Povezane vesti:
Samit prestonica 2015. u Beogradu
