Izvor: B92, 02.Sep.2011, 04:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

MMF "nežan" prema Vladi zbog izbora

Beograd -- Posle dogovora MMF-a i Vlade da se budžetski deficit "produbi" za 13 milijardi dinara, Srbiji predstoji još jedno žestoko stezanje kaiša.

Najveće žrtve iznuđenih ušteda biće razni infrastrukturni projekti, čija će realizacija biti odložena za sledeću godinu.

Prema oceni Jurija Bajeca, ekonomskog savetnika premijera Mirka Cvetkovića, država je preuzela obavezu da napravi značajne uštede.

"Neki bi ocenili da je sa odobrenim povećanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << deficita sa 4,1 na 4,5 odsto problem rešen i da država sada trlja ruke. Međutim, to nije tačno. Jer, država mora da pokrije tu razliku. Štedeće se na kapitalnim investicijama, na nabavci robe i usluga, otplati kamata...", kaže Bajec i pojašnjava da će uštede morati da naprave i gradovi i opštine, a ne samo republički budžet.

Nije pravo vreme za radikalne mere

Stalni predstavnik misije MMF u Beogradu Bogdan Lisovolik, povodom postignutog dogovora Fonda i Vlade Srbije o novom aranžmanu iz predostrožnosti, rekao je da ta međunarodna finansijska institucija nije učinila ustupak našim vlastima. "Želimo da bude smanjen obim javnog sektora, da bude ograničen rast penzija i plata u javnom sektoru i da se sprovedu reforme kada je reč o racionalizaciji zapošljavanja u javnom sektoru", rekao je Lisovolik, naglašavajući međutim da je postignuta saglasnost da u ovakvom političkom okruženju, uoči izbora, nije pravi trenutak da se prave hirurški zahvati.

Ekonomista Boško Mijatović smatra, međutim, da sebi nismo smeli da dopustimo obavezu koja podrazumeva i dodatnu uštedu i dodatno zaduživanje. Po njegovom mišljenju, MMF je ovog puta pokazao preteranu nežnost prema Vladi Srbije.

"Svi ekonomisti su znali da se privredni rast od zacrtanih tri odsto neće ostvariti, tako da smanjenje te projekcije na dva odsto i nije iznenađenje. Da bi se pokrile budžetske rupe, država će prodavati obveznice na međunarodnom finansijskom tržištu, ali nam tu situacija i ne ide baš najbolje. Prodaja kratkoročnih i ide nekako, ali dugoročnih dinarskih baš i ne", objašnjava Mijatović.

On navodi da je interesantno što MMF nije insistirao na smanjenju zaposlenih u javnom sektoru, sa obrazloženjem da ova vlada, pred kraj svog mandata, nema kapacitete za rezove u obrazovanju i zdravstvu. "Sve to pomalo liči na brigu o rejtingu Vlade, i to baš pred izbore. A to nije misija MMF-a", ističe Mijatović.

Kako god da se okrene, najviše će nastradati infrastrukturni projekti. Potpredsednica Vlade Verica Kalanović kaže da se gotovo 30 odsto ukupnih ušteda odnosi na kapitalne projekte.

"Ako je infrastruktura osnov za razvoj zemlje u celini, to će značiti usporeni razvoj. Jer, ako štedimo na infrastrukturi, umanjujemo šansu da nam dođu investitori, da uposlimo građevinske firme, otvorimo nove objekte... A, ako se već štedi, onda bi najbolje bilo da se započeti projekti završe, a oni čija realizacija još nije počela odlože za sledeću godinu", kaže Kalanovićeva.

Nastavak na B92...