Izvor: B92, 11.Avg.2014, 10:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kuća se gradi gde šljiva raste

Naš najpoznatiji voćarski nacionalni brend, stiže na svetske trpeze u svakom obliku. Oko 60 odsto šljiva danas se koristi za rakiju.

Kakav značaj naš narod pridaje šljivi pokazuje običaj koji je sačuvan u mnogim krajevima - da se kuća gradi tamo gde šljiva najbolje raste.

U nekim krajevima umesto uobičajenog hrastovog drveta seče se šljiva za badnjak. A, bez rakije šljivovice ne može da prođe nijedna svečanost, ni svadba, ni slava, ni krštenje... Rakija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je čest lik u narodnim pesmama, pričama, predanjima...

I pored toga što šljiva nije ono što je bila, i dalje je srpski brend. O šljivi kao simbolu srpstva moglo bi se pisati naširoko. Postoji zloslutno proročanstvo prema kojem će na svetu jednom ostati Srba tek toliko da stanu ispod krošnje šljive. Ipak, u srpskim običajima zauzima važno mesto. Koliko se ovo drvo smatra dobročiniteljskim pokazuju i običaji u raznim krajevima istočne Srbije, gde se na Uskrs ispod šljive vršilo pričešćivanje koprivom. Na Badnje veče, kao i tokom posta, na trpezi se obavezno nalaze i suve šljive.

Sve ovo pokazuje koliko su šljiva i rakija utkani u našu svest. Ali, zahvaljujući našoj neorganizovanosti, proizvodnju šljive zaštitila je Bugarska, a proizvodnju šljivovice Nemačka.

Dugo vremena šljiva je imala veliki ekonomski značaj za one koji je gaje, ali i za državu. Samo od 1968. do 1977. nekadašnja Jugoslavija držala je 17,56 procenata svetske proizvodnje šljive. Od toga je polovina otpadala na Srbiju. Danas, međutim, nije tako. Srbija jeste najveći proizvođač šljiva u odnosu na broj stanovnika, godišnje se proizvede 38 kilograma, ali najviše se, zbog lošijeg kvaliteta, koristi za rakiju.

"U prošloj godini otkupljeno je 120.000 tona šljive, što je više u odnosu na prethodne. Očekujemo da će ove godine otkup biti veći. Od ranih sorti otkupljeno je 6.500 tona sveže konzumne šljive, a uskoro će krenuti kupovina za zamrzavanje i za pekmez. Sva ova nevremena utiču na rod šljive, ali ako ne bude konzumne, biće dosta šljiva za pekmez, sušenje ili bar za rakiju", kaže Evica Mihailović iz „Plodova Srbije“.

Inače, istorija šljivarstva u Srbiji proteže se kroz vekove. Na ovim prostorima šljive su gajene u srednjem veku na manastirskim i feudalnim posedima, a od 13. veka i na imanjima seljaka. Ipak, u to vreme najviše su gajene kruške, jabuke, orah i dud, pa tek onda šljive.

Tokom turskog perioda voćarstvo se postepeno razvijalo, a šljiva je polako preuzimala primat nad ostalim voćem. Zbog toga u našim ranijim narodnim pesmama vino ima glavnu ulogu, a tek iz perioda buna i ustanaka skoro sasvim je uzima rakija šljivovica.

"Oko 60 odsto šljiva danas se koristi za rakiju, jer svojim kvalitetom odgovaraju samo za to", objašnjava dr Mihailo Nikolić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu.

"Stenlej, čačanska lepotica i čačanska rodna su dominantne sorte koje se prodaju sveže. Iza njih je velika praznina na koju se nastavlja čačanska rana. Požegače nemamo, a druge sorte ne možemo sveže da prodamo. Nominalno imamo puno šljiva, ali malo ih ima realno. Ranije smo dosta izvozili suve požegače, ali sad svi kupuju krupne plodove i više ne možemo da je izvozimo", kaže on.

Naši seljaci često se žale da im Rusi, kao najveći uvoznici, nisu platili dovoljno. Profesor Nikolić, međutim, kaže da šljivu koju „natrpaju u džakove“ nikome ne mogu da prodaju kao da je prva klasa.

"Rusi su najveći uvoznici suve i sirove šljive. U ostalim delovima Evrope kupuju je, uglavnom, za preradu. Nemamo dugoročnu strategiju, a ni ljude koji će da sade šljive. Jer, šljiva je niskoprofitabilna. Jeste da su investicije skromne, ali je i zarada takva", kaže Nikolić.

Cena šljiva kreće se od pet do šest dinara po kilogramu kad je dobar rod, ali zna da dostigne i 12, kada je organizovana ponuda. Na svetskom i evropskom tržištu cene su znatno veće od domaćih otkupnih.

"Velika je šteta što iz naših šljiva ne možemo da izvučemo sve ono što je dobro i što predstavlja važnu ponudu na svetskom tržištu. Naime, tzv. topla prerada skoro da se ne radi, osim u domaćinstvima i za sopstvene potrebe. Od šljiva se može proizvesti pedesetak proizvoda, a mi nudimo tek nekoliko, džemove, pekmeze i kompote... I to u malim količinama".

Nastavak na B92...