Izvor: Blic, 02.Avg.2010, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HRT: Ina tuži Srbiju
Hrvatska naftna kompanija "Ina" na sudu u Beogradu traži povrat 167 benzinskih pumpi ili 117 miliona evra, kao i 90 miliona evra izgubljene dobiti zbog njihovog prisvajanja prodajom ruskom "Lukojlu", javila je sinoć Hrvatska radio-televizija (HRT).
HRT izveštava da je srpska vlada benzinske pumpe prisvojila i zajedno sa "Beopetrolom" prodala ruskom "Lukojlu" i ističe da u Srbiji niko ne želi da komentariše slučaj.
Iz "Ine" tvrde da ne odustaju od tužbe i da su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << spremni za narednu raspravu u septembru.
U vreme prodaje "Beopetrola" "Lukojlu" na čelu srpske Agencije za privatizaciju bio je sadašnji premijer Mirko Cvetković, izveštava HRT.
Bivša savetnica za energetiku u vladi Srbije Zorana Milanović smatra da je prodaja bila problematična, ali da "'Lukojl' nije kriv i nema problem, već problem ima srpska strana".
Sudski spor mogao bi da traje godinama, a srpska vlada se u ugovoru s "Lukojlom" obavezala da će snositi eventualne sudske troškove, izveštava HRT.
Advokat: Tužba Ine protiv Srbije pravno neuredna
Novo ročište u sporu po tužbi hrvatske naftne kompanije "Ina" protiv države Srbije zakazano je za 17. septembar u Privrednom sudu u Beogradu, rekao je danas za Betu advokat Sava Anđelković koji u tom sporu zastupa Akcijski fond Srbije.
Anđelković je istakao da je pravno neuredna tužba kojom traži "Ina" odšetu zbog prodaje beogradskog preduzeća Beopetrol, koje je pre raspada zajedničke države SFRJ bilo u sastavu "Ine".
"Ina" se dve godine sudi sa Agencijom za privatizaciju Srbije, Akcijskim fondom i ruskim Lukoilom, sadašnjim vlasnikom Beopetrola, i traži da joj se vrati 167 benzinskih pumpi ili isplati 117 miliona evra, za koliko je Beopetrol prodat 2003. godine, kao i 90 miliona evra izgubljene dobiti.
"Tužba 'Ine' nema pravno utemeljenje jer ne postoji važeći propis na kojem se zasniva", istakao je Anđelković.
On je objasnio da Srbija i Hrvatska još nisu ratifikovale bilateralni sporazum o vraćanju imovine koja je ostala na teritoriji druge države, a na snazi su i dalje uredbe obe države o imovini privatnih preduzeća i građana u skladu sa kojima je i obavljena prodaja Beopetrola.
"U Hrvatskoj se vode slični postupci kao što je spor koji 'Ina' vodi u Srbiji i tamošnji sudovi postupaju na isti način kao i u Srbiji, pozivaju se na važeće državne uredbe jer ne postoji pravna praksa na koju bi se pozvali", rekao je Anđelković.
Poslednje ročište u Privrednom sudu u Beogradu po tužbi "Ine" održano je krajem maja ove godine. Tada je pravni zastpnik Agencije za privatizaciju Zoran Obradović osporio navode tužbe, navodeći da nisu prezizirane odredbe ugovora o prodaji Beopetrola koje "Ina" smatra ništavnim.
Ugovorom koji je Akcijski fond Srbije, kao prodavac 79,5 odsto kapitala Beopetrola, potpisao sa Lukoilom predviđeno je da sve eventualne troškove vezane za osporavanje prođe Beopetrola snosi država Srbija.
INA je u novembru 2001. godine, podnela tužbu tadašnjem Trgovinskom sudu u Beogradu protiv Beopetrola AD Beograd, kao pravnog sledbenika DP Beopetrola i DP INA-Beograd, i protiv Republike Srbije.
U toj tužbi INA je navela da je zbog nekorišćenja benzinskih pumpi i drugih objekata, od januara 1992. do dana tužbe, pretrpela štetu zbog izgubljene marže u prometu naftnim derivatima procenjenu na oko 90 miliona dolara.
Tužba se odnosila i na štetu nastalu zbog umanjene vrednosti benzinskih pumpi koje je koristio Beopetrola, a zatražila je i da joj se vrati pokretna i nepokretna imovine koju je posedovao Beoptetrol pre 31. decembra 1990.
U vreme prodaje Beopetrola direktor Agencije za privatizaciju bio je sadašnji premijer Srbije Mirko Cvetković.
