Izvor: B92, Beta, Tanjug, 17.Maj.2010, 19:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka kriza se ne preliva u Srbiju
Beograd -- Grčka kriza ne bi u naredne tri godine trebalo da se prelije na Srbiju a pad evra u odnosu na dolar neće uticati na ekonomsku situaciju u Srbiji.
Ekonomisti Ljubomir Madžar, Goran Nikolić i Branko Radulović smatraju da bez obzira na sve nedostatke koje ima ta organizacija, Srbija nema alternativu ulasku u EU.
Profesor Ljubomir Madžar je kazao da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << grčka kriza u većoj meri neće uticati na srpsku privredu, posebno nakon pomoći koju je EU opredelila toj državi.
"EU ne spasava Grčku iz milosrđa, već na taj način spasava sebe", kazao je on ocenjujući da bi se u suprotnom kriza iz te zemlje prelila i na neke druge zemlje EU.
Madžar kaže da će paket pomoći Grčkoj od 110 milijardi evra, koji je odobrila EU kao vid pomoći toj zemlji, omogućiti da preživi, ali i da opstane sama EU. Prema njegovim rečima, EU je spašavajući Grčku 'prepoznala evropski interes', naročito nemačka vlada, koja se čak usprotivila svom javnom mnjenju, braneći evropsku ideju.
"EU je spašavajući grčku, imala u vidu činjenicu da je nivo izloženosti evropskih banaka u Grčkoj veoma visok", napomenuo je Madžar.
Ekonomista Goran Nikolić, međutim, smatra da EU jednim delom spašava Grčku od bankrota i iz solidarnosti. On je ocenio da građani Srbije ne treba da se brinu ni za novac koji imaju uložen u grčkim bankama, ako odluče da se povuku iz Srbije, jer Narodna banka (NBS) garantuje za uloge do 50.000 evra.
On kaže da nema mesta velikoj zabrinutosti da će se situacija u Grčkoj dogoditi i kod nas, napominjući da su efekti krize iz oktobra i novembra prošle godine bili veći nego ove krize koja se trenutno dešava u evro zoni.
Ekonomisti su se saglasili i da Srbija nema alternativu ulasku u EU, jer je ta organizacija, ipak, uređena, a Srbija će morati da ispuni određene uslove koji će biti znatno strožiji nego u slučaju Bugarske i Rumunije. Oni ocenjenjuju i da pad evra u odnosu na dolar neće uticati na srpsku privredu, za razliku od Crne Gore, gde će se, kako je ocenjeno, odraziti pozitivno jer je 50 odsto crnogorskog izvoza u dolarima.
Nikolić je naglasio da je nivo kreditiranja privrede i stanovništva u Srbiji od strane grčkih banaka relativno mali i da jedino što može da se dogodi je da deo kapitala tih banaka 'ode' u Grčku.
On je istakao da od četiri banke koje posluju u Srbiji dve imaju "džank status", što znači da mogu da se zadužuju samo po visokim kamatnim stopama na medjunarodnom finansijskom tržištu.
Ekonomista Branko Radulović je ocenio da Srbiju tek čekaju problemi jer će početi da dospevaju nenaplaćene obaveze i dodao da kriza ima i pozitivnih efekata, kao što je sredjivanje javnih finansija i donošenje propisa iz oblasti fiskalne odgovornosti.
On je naveo da ga to ne zabrinjava u tolikoj meri koliko situacija sa privredom u Srbiji koja u ovoj godini neće biti u prilici da investira već će morati da vraća dospela dugovanja bankama i naglasio da je nužno što pre sprovesti reprogram tih dugova.
Prema njegovim rečima, iz 'grčkog scenarija' treba naučiti i da je Grčka svoj razvoj bazirala na uslugama - trgovačkoj mornarici i turizmu i da nije razvijala industrijski sektor. Takva situacija je trenutno u Srbiji, i zbog toga ne treba prepuštati samo državi da privlači strane investitore, već pronaći i modele da se u tu akciju uključi i privreda.
