Izvor: B92, 19.Dec.2010, 04:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani nisu ni osetili rast BDP-a
Beograd -- Porast BDP-a praktično se nije ni osetio na rast standarda stanovništva, kaže predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.
On dodaje da, sa druge strane, imamo oko 26 odsto nezaposlenih i rast nezaposlenih za 1,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
"To znači da mi izlaz moramo da tražimo u otvaranju novih radnih mesta, reindustrijalizaciji i povećanju proizvodnje koja je namenjena izvozu", kaže Bugarin i dodaje da povećanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izvoza za Srbiju predstavlja jedini izlaz iz ove teške situacije.
On navodi da je "potrebno i povećanje stranih direktnih investicija - između 3,5 i pet milijardi dolara, poboljšanje ambijenta za poslovanja privrednika, kako stranih, tako i domaćih, kao i ulaganja pre svega u energetiku, infrastrukturu i poljoprivredu".
Vlada Srbije - dobre strane
Jako dobra je nova politika - novi postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020. - koji rast privrede faktički bazira na novoj industrijskoj politici, na rastu proizvodnje razmenjivih dobara, a ne na povećanju domaće tražnje. Industrija u ukupnom BDP-u učestvuje sa oko 11,5 odsto, a u evropskim zemljama se ona kreće od 20 do 35 odsto i mi moramo težiti takvom modelu rasta, što je i definisano u ovom modelu.
"Makroekonomska stabilnost se podrazumeva kao uslov svih uslova. Kada su fiskalna i monetarna politika u pitanju nužan je socio-ekonomski dijalog između poslovne zajednice, Vlade i sindikata", kaže Bugarin.
On kaže da je "ove godine srpska privreda imala rast BDP od 1,5 odsto, a projektovano je da će sledeće godine biti tri do 3,5 odsto. Ja bih želeo da se to desi, ali problem nelikvidnosti i povećanje referentne kamatne stope sigurno će uticati i na cenu kapitala i kamate komercijalnih banaka prema privredi".
"Verujem da možemo imati rast od 3,5 odsto u sledećoj godini, ali moraćemo svi da damo veći doprinos, da se mnogo više potrudimo, ali i dogovaramo", navodi Bugarin.
Bugarin kaže da su analize i prognoze inflacije koje je guverner Šoškić prezentovao privrednicima zabrinjavajuće pošto su avgust i septembar imali ozbiljan inflatorni udar zbog cene hrane i rasta cene robe široke potrošnje.
"Inflacija u avgustu, septembru i oktobru bila je oko 14-15 odsto i znatno je pomerila projektovanu inflaciju od šest plus-minus dva odsto. Taj trend rasta cena, kako je i guverner najavio, moguće je da će biti nastavljen i u prvom kvartalu naredne godine, ali se opadajući trend inflatornih udara može očekivati od aprila i da na kraju godine bude u granicama od 4,5 odsto plus-minus 1,5 odsto", kaže on.
Predsednik PKS objašnjava da je "to prihvatljivo, mada mi sa inflacijom od 11 odsto, sa koliko ćemo završiti ovu godinu, sigurno ne možemo biti zadovoljni jer ćemo biti zemlja sa najvećom inflacijom u regionu".
Bugarin kaže da je evro u ovoj godini realno pao 11,5 odsto i dodaje da je "dobro to što pad nije bio u šokovima kakve smo imali u prethodnom periodu, nego je držan u umerenom nivou koji, naravno, nije prihvatljiv za privredu, jer za privredu nije prihvatljiva oscilacija, ni rast ni pad koji su viši od plus-minus pet odsto".
Vlada Srbije - loše strane
Negativno je što su donošene korektivne, kratkoročne, parcijalne mere koje nisu imale efekat na duži period, ali su ipak smanjile nelikvidnost i omogućile privredi da sa manje teškoća preživi ovaj period. Zamerka privrede je što je vođena resorna politika koja je bila dominantnija u odnosu na stratešku državnu politiku i sticao se ponekad utisak da nisu adekvatno usaglašavani stavovi među pojedinim resorima.
"Jako je važno što u poslednjem kvartalu nije došlo do velikih udara, čak je došlo i do blagog jačanja dinara u odnosu na evro. Sada se svode bilansi i završni računi i sigurno ne bi bilo dobro za firme da deo njihove dobiti nestane zbog negativne kursne razlike, kao što se to dešavalo prethodnih godina. Nadam se da će dinar u naredne dve nedelje još malo ojačati u odnosu na evro", dodaje Bugarin.
Bugarin naglašava da je domaćim preduzećima potrebna srpska razvojna banka i razvojni krediti pod povoljnim uslovima da bi privreda živnula i krenula napred, jer cena kapitala kod komercijalnih banaka nije prihvatljiva za privredu.
"Vlada bi takođe trebalo da nastavi sa podsticajima privredi, pre svega onom delu koji je orijentisan na strana tržišta, zatim da ulaže u poljoprivredu i prerađivačku industriju zasnovanu na poljoprivredi kao jedinu granu u kojoj imamo suficit, kao i u energetiku i infrastrukturu. I da, naravno, konačno završi sveobuhvatnu reformu propisa i otkloni sve nepotrebne administrativne procedure", kaže on.
Predsednik PKS smatra da je "naša šansa na onim tržištima gde imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. To su zemlje EU, CEFTA, Turska, EFTA... Posebna prilika su zemlje carinske unije Rusija - Belorusija - Kazahstan, ali i takozvane zemlje nesvrstanih, gde smo bili prepoznatljivi. Naša šansa je u zajedničkom nastupu na trećim tržištima sa zemljama regiona, pre svega sa Hrvatskom i zemljama bivše Jugoslavije".
