Izvor: Politika, 11.Mar.2010, 16:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekspanzija sive ekonomije od 2002. do 2007.
LONDON – Vodeći ekonomista u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) Piter Sanfej i predavač na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Goran Krstić saopštili su da su došli „do iznenađujućih rezultata”, istražujući razmere i razvoj rada na crno i nejednakost u zaradama na tržištu rada Srbije između 2002. i 2007. godine.
Koristeći podatke iz Studije za određivanje životnog standarda (LSMS), oni su utvrdili da je nivo rada na crno u tom periodu znatno povećan, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uprkos jakom ekonomskom rastu i uvođenju niza tržišno orijentisanih reformi, objavljeno je na sajtu EBRD.
Drugi zaključak je da je nivo nejednakosti u zaradama u sivoj i zvaničnoj ekonomiji istovremeno ostao manje-više nepromenjen, za razliku od dešavanja u ostalim zemljama na sličnom nivou tranzicije.
Istraživači su u studiji „Nejednakost zarada i siva ekonomija: Svedočenja iz Srbije” ukazali da zaposleni na crno u Srbiji zarađuju znatno manje od onih u zvaničnom sektoru i da rad na crno ima sve veću ulogu u objašnjavanju pojave nejednakosti u zaradama.
Autori studije su, koristeći nacionalne reprezentativne podatke za period od 2002. do 2007, istraživali dva aspekta srpskog tržišta rada - stepen zapošljavanja na crno i razmere nejednakosti zarada.
Oni su takođe analizirali da li je nivo zapošljavanje na crno opao u posmatranom periodu, u vreme kada su u Srbiji uvedeni važni zakoni sa ciljem podsticanja i pojednostavljivanja registracije poslovnih firmi.
Jedan od najuočljivijih podataka je da je nivo rada na crno u tom periodu bio u velikom porastu, što je neočekivani rezultat koji se, međutim, može objasniti specifičnošću srpskog slučaja.
Nivo nejednakosti zarada nepromenjen
Još jedan interesantan rezultat je da je nivo nejednakosti zarada ostao gotovo nepromenjen, kako u zvaničnom tako i u sivom sektoru, u kojem je ta nejednakost naročito izražena.
Analiza je, najzad, identifikovala rad u sivoj ekonomiji kao značajnu odrednicu za nejednakost zarada u 2007, ali ne i u 2002. Radnici na crno su, uz to, zarađivali manje (na mesečnom nivou) od zvanično zaposlenih.
Svi ovi rezultati podvlače značaj koji za vlasti Srbije treba da ima suzbijanje sive ekonomije i podsticanje zakonom propisane procedure zapošljavanja širom tržišta rada, naveo je EBRD.
Istraživanje je urađeno na osnovu Studije za određivanje životnog standarda (LSMS), sprovedene u Srbiji (isključujući Kosovo) u maju i junu 2002. i maju i junu 2007.
U skladu sa standardnom metodologijom LSMS, prikupljane su informacije o prihodu i nivou potrošnje u domaćinstvima i kod pojedinaca, o njihovim privrednim aktivnostima i drugo. Dobijeni podaci su reprezentativni na nacionalnom nivou, kao i za regione (šest regiona) i za tip naseobina (grad/selo).
U 2007. 34,9 procenata u sivoj zoni
Definicija za nezvaničnu zaposlenost ili rad na crno u ovoj studiji obuhvata radnike bez socijalnog osiguranja, zaposlene u privatnim neregistrovanim firmama i radnike koji rade kod kuće , od vrata do vrata, na takozvanim buvljim pijacama i drugim sličnim mestima.
Glavni pokazatelji na tržištu rada u Srbiji govore da je učešće radne snage u radno sposobnoj populaciji (od 15 do 64 godine) iznosilo 67,2 odsto u 2002. i 64,2 odsto u 2007. Stopa zaposlenosti je bila 59,3 odsto u 2002. i 55,3 odsto u 2007, a stopa nezaposlenosti 11,7 odsto u 2002. i 13,9 procenata u 2007.
Učešće rada u sivoj ekonomiji (u ukupnoj zaposlenosti) iznosilo je 27,6 odsto u 2002. i 34,9 procenata u 2007.
Iz ovih podataka je jasno da su, uprkos jakom ekonomskom rastu u posmatranom periodu, svi glavni pokazatelji na tržištu rada bili slabiji u 2007. nego pet godina ranije, što je pokazatelj da otvaranje radnih mesta u Srbiji i dalje predstavlja izazov, ukazali su autori studije i dodali da ekspanzija privatnog sektora nije uspela da apsorbuje radna mesta koja su izgubljena tokom procesa restrukturisanja i privatizacije.
Ovi podaci takođe pokazuju koliko je veliki značaj zapošljavanja u sivoj ekonomiji Srbije, u kojoj je 2007. radilo gotovo 35 odsto ukupnog broja zaposleni, uprkos poboljšanju poslovne klime u posmatranom periodu.
Autori ukazuju da je jedan od mogućih razloga za ove neočekivane rezultate regresivan karakter poreskog sistema u oblasti zapošljavanja koji je uveden 2001. i koji je bio na snazi do januara 2007.
Stariji radnici u sivoj ekonomiji
Pokazatelji istraživanja takođe govore da muškarci, mladi ljudi (od 15 do 25 godina), manje obrazovani, zaposleni u poljoprivredi imaju više izgleda da rade u sivoj ekonomiji. Zapaženo je takođe da je udeo starijih radnika (od 46 do 64 godine) u sivoj ekonomiji povećan u posmatranom periodu , kao i udeo radnika višeg obrazovanja (najmanje sa srednjom školom), dok je udeo zaposlenih u uslužnim delatnostima smanjen.
Radnici na crno su u tom periodu takođe zarađivali manje od zvanično zaposlenih.
Udeo muškaraca zaposlenih u sivoj ekonomiji je u 2002. iznosio 59,9 odsto radno sposobnog stanovništva, a udeo žena 40,1 odsto, dok su 2007. muškarci u radu na crno učestvovali sa 59,4 odsto, a žene sa 40,6 procenata.
Kad je reč o zaradama, podaci pokazuju da je 2007. prosečna mesečna zarada u zvaničnoj ekonomiji bila viša nego u sivoj, ali ne i 2002. Promene u toj nejednakosti zarada su u oba sektora bile statistički zanemarljive.
Autori studije su zaključili da nema sumnje da je Srbija u posmatranom periodu učinila značajan napredak u poboljšanju poslovne klime, što potvrđuju brojni pokazatelji ovog istraživanja.
Podaci Svetske banke iz izveštaja „Vođenje biznisa 2009”, međutim, govore da Srbija i dalje stoji loše u pojedinim područjima istraživanja, naročito u oblasti plaćanja poreza i otpočinjanja novog biznisa. Kreatori politike u Srbiji zato treba da udvostruče napore da pojednostave poreski sistem i osiguraju podsticaj firmama i radnicima da se registruju i posluju u okviru zvanične strukture.
[objavljeno: 11/03/2010]
EBRD: Espanzija sive ekonomije u Srbiji od 2002. do 2007.
Izvor: S media, 11.Mar.2010
Vodeći ekonomista u Evropskoj banci za obnovu i razvoj Piter Sanfej i predavač na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Goran Krstić saopštili su da su došli "do iznenadjujućih rezultata", istražujući razmere i razvoj rada na crno i nejednakost u zaradama na tržištu rada Srbije izmedju 2002. i 2007....
