Izvor: B92, 22.Okt.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Benzin jeftiniji za samo 3 dinara?
Beograd -- Uslovi za promenu cena goriva u Srbiji stiču se danas, a prema kalkulacijama, naftni derivati bi u proseku trebalo da pojeftine oko sedam dinara.
Da li će, međutim, i koliko pojeftiniti gorivo zavisiće ne samo od od kretanja cene sirove nafte na svetskom tržištu, već i od toga da li će vlada odobriti povećanje akciza na gorivo za četiri dinara, kaže državni sekretar Ministarstva finanasija Slobodan Ilić.
Premijer Srbije Mirko Cvetković >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je kao razlog za povećanje akciza za četiri dinara naveo nedostatak para za održavanje puteva i dodao da je ova promena usledila nakon pada cene barela nafte u svetu.
U Ministarstvu finansija kažu da ovo ministarstvo Nacrtom zakona o izmenama Zakona o akcizama predlaže povećanje akcize za četiri dinara za motorni benzin i dizel gorivo, tako da se akciza na sve vrste motornog benzina sa sadašnjih 35,91 din/l povećava na 39,91 din/l.
Prema tom predlogu, akciza na sve vrste dizel goriva sa sadašnjih 19,10 din/l povećava se na 23,10 din/l, dok se akciza na tečni naftni gas za pogon motornih vozila povećava za nešto manje od jednog dinara, tako što se sa sadašnjih 11,01 din/kg povećava na 12 din/kg.
Ivan Nikolić, analitičar Ekonomskog instituta, objašnjava kako se cena goriva formira i kaže da mi imamo najveća fiskalna zahvatanja u okruženju i da su ona jednaka onima koje imaju zemlje zapadne Evrope. „Fiskalna davanja kod nas definitivno prelaze 50 odsto ukupne cene goriva", kaže on.
„Najveći broj zemalja koriguje akcize i kada cena nafte raste, jer uglavnom imaju članove zakona gde se kaže kada se to može uraditi. Mi smo, međutim, brže bolje požurili da promenimo akcizu kada je nafta pojeftinila. Kako se cena formira tako što se na nabavnu cenu doda akciza, pa se ona uveća za 18 odsto zbog PDV-a, poskupljenje finalne cene neće biti četiri, veće negde oko 4,75 dinara", objašnjava Nikolić.
Predsednik Upravnog odbora AD „Nafta” Nebojša Atanacković kaže da su se do ove godine akcize menjale kvartalno, a od ove se menjaju jednom godišnje, te da je poslednja promena izvršena u februaru.
„Sa ovom novom odlukom verovatno će biti potrebno opet promeniti zakon ili sačekati februar naredne godine. Kada bi se povećanje akcize sada desilo, bilo bi to protiv propisa. Međutim, moguće je da će to moći da se sprovede i pošto se radi o merama koje Vlada namerava da sprovede zbog krize", ističe Atanacković.
Kako je objasnio premijer Cvetković, ukoliko narednih dana dođe do skoka cene nafte, akcize će biti smanjene.
Ipak, ako je objašnjenje za povećanje akciza drastično pojeftinjenje nafte u svetu, postavlja se pitanje zašto one nisu smanjivane letos kada je barel koštao čak 147 dolara.
„Tada je objašnjenje bilo da će smanjenje akciza negativno uticati na budžet, a sada kažu da je ovo dobar trenutak za povećanje", kaže Atanacković. On takođe navodi da bi u ovom trenutku cena goriva kod nas pala za oko sedam dinara, ali ne isključuje mogućnost i da to pojeftinjenje bude manje jer je do nove korekcije ostalo još nedelju dana, a do tada bi moglo da dođe i do skoka cene nafte na svetskom tržištu.
„Baš zbog toga što cena barela nafte drastično pada poslednjih dana, može da se desi da u narednih nekoliko dana znatno poskupi. Ali to niko ne zna. Znate da je letos bilo prognoza da će ovaj energent koštati 200 evra do kraja godine, a vidite šta se desilo", objašnjava Atanacković.
Da su se stekli uslovi za novo pojeftinjenje naftnih derivata kod nas potvrđuje i Božo Stanišić iz naftne kompanije „Petrobart Avia”.
„Očekujem da sniženje bude negde oko sedam dinara, ali ipak treba sačekati do ponedeljka za preciznu cenu. Ovo povećanje akcize se verovatno pravi da bi se napunio budžet, mada se one nisu smanjivale kada je cena nafte bila jako visoka. Očigledno je da su sredstva za budžet uvek potrebna", kaže Stanišić.
Eventualno kršenje zakona kod promena akciza predstavlja manji deo problema, a Zorana Mihajlović-Milanović kaže da će država sigurno pronaći nekakav zakonski okvir da sprovede ovu odluku u delo.
„Uvek se može doneti uredba o tome na primer. Država na ovaj način pokušava da ubira veći deo prihoda preko naftnih derivata, a akcize su i pre bile visoke u strukturi cene. U svakom slučaju, to za energetski sektor nije dobro", objašnjava Mihajlović-Milanović.
