Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Nov.2018, 08:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predsednik: Srbija će i danas znati da sačuva i odbrani slobodu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da građani Srbije nemaju važniju potrebu od mira i dobrih odnosa, saradnje i mira sa svima, jer samo u miru mogu da nastave da grade i uzdižu "našu jedinu Srbiju".

Na svečanoj akademiji u Centru "Sava" povodom 100 godina oslobođenja Beograda u Velikom ratu, on je kazao da, međutim, Srbija pored toga mora da uvažava sebe i poručio da je znala da oružjem brani svoju slobodu i da će tu slobodu, ugrozi li je neko, i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << danas znati da je sačuva i odbrani.

"Sve ovo što govorim, molim sve druge, da ne vide i razumeju kao našu slabost, jer kao što smo i 1914, i 1915. i 1918. uspeli da branimo i oslobađamo našu Srbiju, uspećemo uvek i u budućnosti ako neko u našu Srbiju dirne", istakao je predsednik Srbije.

"Posle proboja Solunskog fronta Prva armija vojvode Petra Bojovića gonila je neprijatelja iz časa u čas, iz juriša u juriš, oslobađala u istom dahu jug Srbije od Vranja, Vladičinog Hana, Grdelice i Leskovca do Niša, iz koga su okupatorske snage isterane 12. oktobra 1918. godine", podsetio je Vučić i dodao da je za samo 46 dana srpska vojska u oslobodilačkom naletu prešla 800 kilometara od Soluna do Beograda, kada su komite u ranu zoru na današnji dan ušle u Beograd kao prethodnica Prve armije.

Vučić je istakao da su negde u ovom gradu, među uspomenama koje su toliko puta nadzidane, u ulicama koje su prešle preko vekova, u svom tom previranju u istoriji magičnoj koliko i sam grad postoji još taj stari trag - Prva armija, novembar, Bojović, sloboda I Beograd.

"Ime koje zagrmi kao grom iz vedra neba, tako ga je opisao Crnjanski. Nepunih 37 meseci od herojske odbrane Beograda oktobra 1915. godine legendarna komanda majora Dragutina Gavrilovića napokon je izvršena 'obraz Beograda, naše prestonice' ima da bude svetao'", rekao je Vučić.

On je istakao da su pustoš opljačkanog grad, vatru i dim zapaljenih magazina, u osvetničkom besu srušenu železnička stanica, uz već ranije granatirane najznačajnije institucije srpskog identiteta i kulture, od Saborne crkve i SANU, do Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta, porušene crkve Ružice, škola i hotela, zatekli oslobodioci Beograda iza okupatorske vojske koja se povlačila.

"Ali, zatekli su i neuništivi slobodarski duh građana koji su od Slavije do Kalemegdana pred pobedničkim jedinicama srpske vojske postavljali tepihe od cveća. Doći do Beograda značilo je doći do slobode, ući u Beograd je bilo vratiti Srbiju sebi i svojoj deci. U Velikom ratu pobedili su mali ljudi, obični, bez velikih škola, često maleni po stasu i godinama. Od osmogodišnjeg siročeta Momčila Gavrića, dobrovoljca i najmlađeg podoficira na svetu, do 1.300 kaplara proslavljene jedinice čije je geslo bilo 'Ni koraka nazad', a čiji je manji broj dočekao kraj rata, zajedno s redovnom vojskom u jednoj misli i osećanju odazvali su se čitavim svojim bićem, naredbi koju je pred Solunski front izdao vojvoda Živojin Mišić s nepokolebljivom verom i nadom 'Junaci, napred u otadžbini'. Nisu oni tada samo na sanduke sa municijom ispisali ono čuveno 'Ne štedi'. Malo je to bilo za njih, za Srbiju, za Beograd koji je čekao. Napisali su to 'Ne štedi' svaki od njih na svoje grudi, svoje živote, verujući da postoji ono što vredi baš toliko da se život da rasipnički, bez straha I ikakve rezerve. Beograd je toliko vredeo, Srbija je toliko i još više vredela. Bila je to cena slobode", kazao je predsednik Srbije.

Vučić je izneo podatke sa Konferencije mira u Parizu 1919. godine da je Srbija izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto od celokupnog stanovništva.

"Poginulo ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika, prilikom prelaska preko Albanije umrlo je 477.475 vojnika, u borbama na Solunskom frontu od 1916. do 1918. godine 36.477, pobijeno ili umrlo u zarobljeništvu 81.214, a 34.781 vojnik umro je od rana ili bolesti na teritoriji Srbije 1915. godine. Gubici među civilima bili su jezivi, gotovo 845.000. Od oko 200.000 građana koji su pošli za vojskom preko Albanije poginulo ili umrlo je preko 140.000 ljudi. Epidemija pegavog tifusa odnela je gotovo 360.000 ljudi", naveo je predsednik Srbije.

On je istakao da kada bi svakome od predaka koji su svoje živote izgubili u Velikom ratu građani Srbije održali samo jedan minut tišine, ćutali bi neprekidno 866 dana, ćutali bi dve godine, četiri meseca i 14 dana.

"Tolika je tragedija srpskog roda", zaključio je Vučić.

Danas je u školama prvi čas bio posvećen ovoj temi, a na Novom groblju na Spomen-kosturnici branilaca Beograda održan je pomen i položeno cveće, dok je na platou ispred Skupštine grada priređen scensko-muzički spektakl "Beogradske sene".

Vence su na Francuskom vojnom groblju i na Spomen kosturnici braniocima Beograda na Novom groblju položili, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, izaslanik predsednika Republike Nikola Selaković, državni sekretar Ministarstva francuske vojske Ženejev Darijesek i američki ambasador Kajl Skot.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

RTS: Beograd odaje počast borcima i saveznicima, junacima Prvog svetskog rata

OkRadio.rs: Od Soluna do Vranja za 20 dana

Beta: Janković (PSG): Srbija prljavo predgradje Evrope i pastorak Rusije

RTS: Oslobađenje Beograda kroz 206 dokumenata i fotografija