Izvor: Studio B, 26.Nov.2011, 11:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija bez 6.000 doktora nauka
Srbija je, poslednjih nekoliko godina, kako se procenjuje, izgubila više od 6.000 doktora nauka koji rade u inostranstvu, dok se mali broj njih odlučio da stečeno znanje van naše zemlje "investira" upravo u domovini, zbog dugog čekanja na nostrifikaciju d
Precizan podatak o broju doktoranata koji rade u inostranstvu, ali i onih koji žele da se vrate u Srbiju ne postoji, potvrdio je Tanjugu državni sekretar u Ministarstvu nauke i prosvete Radivoje Mitrović.
"Jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << od problema je sporost u postupku nostrifikacije doktorskih disertacija stečenih u inostranstvu. Zbog toga je Ministarstvo formiralo radnu grupu koja je donela Pravilnik o priznavanju prethodno stečenih znanja u funkciji nastavka školovanja", rekao je Mitrović.
On je objasnio da se na nostrifikaciju dugo čeka, jer pojedini članovi komisija "vagaju" koliko se kotira univerzitet na kome je neko doktorirao, ali i tema doktorske disertacije.
Da se na nostrifikaciju doplome čeka i dve godine potvrđuje Andrej Fajgelj koji je u Francuskoj magistrirao i doktorirao francuski jezik.
"Imao sam problema da nostrifikujem diplomu i dve godine sam čekao da se neko odobrovolji i lupi mi pečat na diplomu", izjavio je Tanjugu Fajgelj i dodao da se, ipak, odlučio za povratak u Srbiju, jer je ovo njegova zemlja.
On je kazao da se odlučio za povratak, jer je država godinama ulagala u njegovo obrazovanje, pa je odlučio da joj se na taj način oduži.
I Nenad Vukmirović (30) istraživač u Institutu za fiziku, koji je doktorirao u Englesko i radio u SAD, odlučio je da se vrati, jer, kako je napomenuo, u Srbiji ima dobre uslove za bavljenje naukom.
"Moj motiv za povratak je bio taj što sam rođen ovde, ali i što u Institutu imam iste uslove da se bavim naučno-istraživačkim radom kao i u inostranstvu", izjavio je Vukmirović i napomenuo da mu je draže da živi u Srbiji.
Njegov kolega, Igor Stanković (35), koji je doktorirao u Nemačkoj i neko vreme radio u Belgiji, takođe je odlučio da se vrati u Srbiju.
"Ovde je bolji kvalitet života, Belgijanci su lenji i depresivni, pa nisam želeo da moja deca odrastaju u takvoj sredini", kazao je Tanjugu Stanković.
Državni sekretar Mitrović istakao je da država treba da ohrabri sve ljude koji sa takvim znanjem žele da se vrate, a to će uraditi rešavanjam pravnih pitanja, poboljšanjem kvaliteta naučno-istraživačke opreme, obezbeđivanjem novih stanova za naučnike, ali i omogućavanjem da istraživači u naučno-istraživačkim centrima budu adekvatno plaćeni.
Mitrović je rekao da je baš zbog poboljšanja uslova i ulaganja u nauku i obrazovanje, Srbija od Evropske banke za obnovu i razvoj uzela kredit.
"Tim novcem ćemo pokušati da zadržimo one najbolje studente, ali i da pokušamo da vratimo više istraživača iz inostranstva", kazao je Mitrović.
Iako u Ministarstvu nauke i prosvete ne postoje tačni podaci o broju doktoranata koji su se vratli ili žele da se vrate u zemlju, predsednica Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj Vera Dundor kazala je da njih više od 6.000 radi u inostranstvu.
"Mladi naučnici su iz Srbije odlazili u tri talasa - tokom sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Čak 50 odsto onih koji doktoriraju na Fakultetu za fizičku hemiju ode u inostranstvo odmah po sticanju zvanja doktora nauka", rekla je Dondur, koja i predaje na ovom fakultetu.
Profesorka Dondur je istakla da ima dosta mladih doktora nauka koji žele da se po sticanju ove titule iz sveta vrate u Srbiju,
ali da zbog skupog i dugotrajnog procesa priznavanja diplome odustaju.
"Kod nas proces priznavanja diploma traje i više od godinu dana, što je za nekog ko radi u inostranstvu beskrajno dugo i
zato će se pre odlučiti da posao nađu u nekoj evropskoj zemlji", istakla je Dondur.
Profesorka je kazala i da oni koji se, ipak, vrate, u Srbiji imaju dobre uslove za rad u naucno-istraživačkim ustanovama.
"Ti uslovi nisu, naravno, kao u velikim istraživačkim centrima, ali su znatno bolji nego što su bili nekada", napomenula je Dondur.
Da u Srbiji mladi doktori nauka imaju tehničke uslove za nastavak naučno-istraživačkih radova potvrdio je i rektor Univerziteta u Novom Sadu Miroslav Vesković.
On je kazao da je u te svrhe u poslednjih nekoliko godina Univerzitet u Novom Sadu nabavio dosta savremene opreme.
"Prema najavama, i u narednom periodu biće nabavljeno još opreme neophodne za istraživanje", rekao je Vesković Tanjugu i dodao da su mladi istraživači najčešće nezadovoljni efikasnošću valorizacije njihovog rada na pravi način.
Podsećajući da su se srpski naučnici do sada takmičili samo "u regionalnoj ligi s regionalnim naučnicima", Vesković je ukazao da su "sada prešli na teritoriju EU gde se moraju istaći kroz odgovarajuće međunarodne projekte".
