Izvor: RTS, 26.Jul.2019, 11:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas je letnji Aranđelovdan
Srpska pravoslavna crkva liturgijski obeležava Svetog arhangela Gavrila, slavi ga kao blagovesnika koji je najavljivao sve značajne događaje u hrišćanstvu.
Današnji praznik ustanovljen je na Svetoj Gori u devetom veku povodom javljanja arhangela Gavrila u keliji kod Kareje, gde je prstom na kamenu ispisao pesmu Bogorodici.
Ovaj arhangel saopštio je proroku Mojsiju kako je stvoren svet, što >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je on zapisao u knjizi Postanja, proroku Danilu tajne o budućim carstvima i dolasku Spasitelja, Svetoj Ani da će roditi blagoslovenu devu Mariju, prvosvešteniku Zahariju da će mu se roditi sin Jovan Preteča.
Svetoj Devi u Nazaretu blagovestio je začeće i rađanje sina Božjeg.
Javio se i pravednom Josifu i pastirima kod Vitlejema, Isusu u Getsimanskom vrtu, ženama mironosicama.
Najveća i najradosnija vest u hrišćanstvu koju je javio Blagovesnik je vest o vaskrsenju Hristovom.
Freska arhangela Gavrila u srednjovekovnom manastiru Mileševa poznata kao Beli anđeo jedna je od najlepših i najbolje očuvanih i proglašena je za sliku prošlog milenijuma.
U narodu, praznik je poznat i kao letnji Aranđelovdan za koji se vezuju mnogobrojni običaji, prema kojima se onima koji poštuju veru na ovaj dan zabranjen skoro svaki rad.
Svečarenje na KiM
Letnji Aranđelovdan je krsna slava nekoliko hramova na Kosovu i Metohiji.
U Raško-prizrenskoj eparhiji svečari – narod Gnjilanskog Pomoravlja u manastiru Dragancu, gde je radila i jedna od prvih škola u Srbiji.
"Ovde živi blizu 30.000 Srba u Kosovskom Pomoravlju. To je narod koji nije ni odlazio odavde u ona posleratna vremena. Mislim da im nije dovoljno pažnje posvećeno. To je narod od koga sam mnogo naučio i učim, jer su to potomci ljudi koji su u nemogućim okolnostima opstali na onome što je svetinja – sveta zemlja, ono što je baština, što se ne prodaje", kaže arhimandrit Ilarion, iguman manastira Draganca.
Slava je i zadužbine cara Dušana – manastira Svetih arhanđela kod Prizrena. Aranđelovdan je slava Crne reke, jednog od srpskih manastira sa najlepšom pećinskom crkvom.
"U nekom prošlom vremenu mi smo u tom srednjem veku tražili tamu ne videći dominantnu svetlost. Imamo sreću da postajemo danas svesni te svetlosti i ta svetlost je putokaz za budućnost, nada mogućeg opstajanja i nada mogućeg vaskrsenja", navodi dr Dragiša Bojović, profesor Srednjovekovne književnosti.
Praznične molitve u hramovima su nada u povratak raseljenih na vekovna porodična imanja, i vera u trajanje pravoslavaca u enklavama, gde Srbi opstaju uprkos nedaćama.
Svečarenjem veličaju i mileševskog Belog anđela, otelotvorenje najvažnijeg hrišćanskog trojstva – ljubavi, vere i nade. Slikarska kompozicija koja se ubraja u najviše domete evropske umetnosti srednjeg veka zadivljuje sve koji pohode zadužbinu Stefana Vladislava iz 13. stoleća, nedaleko od Prijepolja.
.jpg)
