Izvor: SrbijaDanas.com, 25.Feb.2020, 15:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SIMPTOMI KORONAVIRUSA: Evo kako se manifestuje!

Prvo napada disajne organe.

Mnogo toga još nije poznato o koronavirusu, ali pouzdano se zna koliko razoran može da bude za ljudski organizam.

Trenutna stopa smrtnosti kod koronavirusa je za petinu manja od SARS-a, ali se brže širi od njega. Novi koronavirus je veoma sličan SARS-u, a kako je procenjeno, imaju skoro 80 odsto sličnosti i ima novi naziv SARS-CoV-2.

Kineske vlasti su prestale da se oslanjaju na testiranje kako bi se utvrdilo ko je zaražen. >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << Umesto toga, dijagnoza se postavlja na osnovu posebnih odlika upale pluća koju izaziva ovaj virus.

Ne može se sa sigurnošću reći kakve razmere zaraza može dostići ako se raširi, ali vodeći epidemiolog iz Hong Konga je nedavno upozorio da se čak 60 odsto svetske populacije može zaraziti ako se širenje virusa ne obuzda.

Prema izveštaju kineskog Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti, 2,3 odsto pacijenata je izgubilo život zbog koronavirusa. Teško zdravstveno stanje i smrtnost ne zaobilaze nijednu starosnu grupu, osim dece mlađe od devet godina.

Dok se ovako kritična situacija odvija u Kini, ostale države sveta nastoje da evakuišu svoje građane iz kritičnih područja.

Šta se zapravo događa ljudskom telu usled borbe sa koronavirusom?

Pluća - početna tačka

U većini slučajeva, bolest počinje i završava se u plućima, jer i sam koronavirus predstavlja bolest disajnih organa. Ovakva zaraza se prenosi kapljičnim putem, kašljanjem ili kijanjem.

Simptomi su u početku slični prehladi: pacijent oseća groznicu i kašlje. Stanje se, zatim, može pogoršati i tada nastaje upala pluća.

Prema dosadašnjim podacima, 82 odsto zaraženih pokazalo je blage simptome bolesti, dok su ostali slučajevi teško oboleli ili su u kritičnom stanju.

Bolest nastaje tako što koronavirus za kratko vreme napadne ćelije ljudskih pluća. Prisutne su dve klase tih ćelija: one koje stvaraju sluz i one koje poseduju treplje.

Sluz štiti pluća od patogena i onemogućava sušenje pluća, dok trepljaste ćelije uklanjaju viruse. Kao i SARS, koronavirus napada trepljaste ćelije, čime omogućava ulazak tečnosti i čestica iz spoljne sredin u pluća.

Naš imunološki sistem se aktivira u prisustvu virusa. Nastaje upala, koja je inače lokalizovana tamo gde je potrebno. Ipak, može doći do prejakog odgovora organizma na virusnu infekciju, pa naš imunološki sistem počne da uništava sve pred sobom, uključujući i zdravo tkivo.

Time se ulazi u poslednju fazu. Nastavlja se razaranje pluća, koje može imati smrtni ishod. Ako pacijent i preživi, moguća su trajna oštećenja.

Na primer, mnogi preživeli pacijenti koji su bolovali od SARS-a su dobili ožiljke na plućima koji podsećaju na pčelinje saće. U ovoj fazi, pacijentima je potrebna pomoć mehaničke ventilacije kako bi mogli da dišu.

Usled upale, opna između plućne maramice i krvnih sudova slabi i počinje da propušta tečnost, što je uzrok smrti kod teško obolelih slučajeva.

Želudac - vrata za ulaz virusa u organizam

Retki su slučajevi zaraženih koronavirusom koji imaju i dijareju i bol u trbuhu, pored osnovnih simptoma. Još ne postoje zvanični podaci o tom da li su i gastrointestinalni simptomi zastupljeni u slučaju ove zaraze.

Veza između bolesti disajnih puteva i želuca i creva je u prirodi svakog virusa da se veže za belančevine koje čovek unosi u svoj organizam. Želudac je za viruse siguran način ulaska u ljudsko telo.

Ne zna se da li koronavirus može, kao što je to slučaj bio sa SARS-om i MERS-om, da prodre u debelo i tanko crevo i izazove ozbiljan oblik dijareje.

Prema podacima dve nedavne studije, koronavirus je detektovan i u uzorcima stolice zaraženih, pa je nužno ispitati da li zaraza može da se prenese i tim putem.

Krvotok- haotično stanje

Usled već spomenutog prejakog odgovora imunološkog sistema na infekciju, i drugi sistemi organa u ljudskom telu mogu biti pogođeni koronavirusom.

U retkim slučajevima, pacijenti su pretrpeli srčani udar, kao i akutno oštećenje bubrega. Ipak, dr Angela Rasmusen, virusolog sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku, smatra da je ono što se događa u krvotoku takozvana "bujica citokina".

Citokini su belančevine koje upozoravaju imunološki sistem gde se nalazi infekcija, kako bi se uništilo zaraženo tkivo i sačuvao ostatak organizma. Problem je u tome što koronavirus izaziva prejak odgovor imunološkog sistema, koji zatim osim zaraženih ćelija napada i zdravo tkivo.

Prema rečima dr Rasmusen, tada dolazi do unutarnjeg krvarenja. U nekima od najtežih slučajeva, organi prestaju sa radom usled citokina i smanjenog kapaciteta unošenja kiseonika u telo.

Naučnici nastoje da otkriju u kakvoj su vezi hronične bolesti, poput srčanih problema ili dijabetesa, sa komplikacijama koje izaziva virus.

Jetra - kolateralna šteta

Virusi koji se prenose sa životinje na čoveka, što je slučaj sa koronavirusom, neretko pogađaju i jetru. Budući da je jetra dobro prokrvljen organ, virus vrlo lako može stići do nje krvotokom.

Jetra proizvodi enzim koji ubrzava hemijske procese unutar našeg tela. U zdravom organizmu, ćelije jetre neprestano odumiru i oslobađaju enzime u krvotok.

Problem nastaje onda kada enzimi preplave krvotok, što je bila učestala pojava kod pacijenata obolelih od SARS-a i MERS-a.

Naučnici nisu u potpunosti sigurni kako virusi disajnih organa pogađaju jetru. Postoji verovatnoća da je zaraze direktno ili da dođe do ozbiljne upale usled odgovora imunološkog sistema na zarazu.

Prestanak rada jetre u slučaju virusa SARS-a nije bio uzrok smrti nijednog pacijenta. Češće se događalo da pacijent boluje od sistemske infekcije, pa da osim jetre, ima probleme i sa plućima i bubrezima.

Bubrezi - čistači na udaru virusa

Nedavne studije su pokazale da je koronavirus u stanju da izazove oštećenja bubrega. Iako je retka, reč je o smrtonosnoj posledici.

Baš kao i jetra, naši bubrezi imaju zadatak da prečišćavaju krv. Kanalići, tubule, koji se u njima nalaze su podložni upalama. Dok se krv filtrira kroz bubrege, ćelije kanalića mogu da zarobe virus, što dovodi do prolaznog ili lakšeg oštećenja. Ako virus probije ćelije i počne da se umnožava, oštećenje na kanalićima postaje opasno po život.

Bujica citokina, koja je već pomenuta, takođe može da prouzrokuje prestanak rada bubrega. Važno je napomenuti da ne postoje dokazi da se virusi poput SARS-a, pa samim tim, i koronavirusa mogu množiti u bubrezima.

Prestanak rada bubrega ponekad može biti prouzrokovan antibioticima, odumiranjem drugih organa, pa čak i ako je pacijent predugo na aparatu za disanje.

Trudnoća i koronavirus

Nedavno su lekari iz Vuhana obavestili javnost o dvoje novorođenčadi za koje se testiranjem utvrdilo da su zaraženi virusom. Jedno od njih se zarazilo svega 30 sati nakon rođenja. Ipak, ne postoje dokazi da je reč o prenosu zaraze s majke na dete.

Postoje različiti načini da se bebe zaraze, kao što je rođenje u bolnici u kojoj je veliki broj pacijenata koji su oboleli, smatra dr Rasmusen.

Rezultati nedavne studije nude preliminarne dokaze koji govore u prilog tome da se koronavirus ne može prenositi s majke na dete.

Stručnjaci su nadgledali devet žena iz Vuhana koje su bolovale od upale pluća izazvane koronavirusom. Iako su neke od njih iskusile komplikacije tokom porođaja, ne postoje dokazi da se ijedno dete rodilo zaraženo.
Pogledaj vesti o: Coronavirus

Nastavak na SrbijaDanas.com...