Izvor: MC Bor, 06.Dec.2014, 15:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fabrika bakrne žice na ivici havarije …

Bor, 06.12.2014.
Duga strana ledenih dana: Zbog sporosti u  popravci dalekovoda, Fabrika bakrne žice na ivici havarije, i ne samo ona… DOK je generalni RTB Bor davao izjave za TV u zalađenom Majdanpeku, u njegovom dvorištu, u novoj industrijskoj zoni „Sedmi kiometar“, popucali su elektro-vodovi, a jutros  je (subota, 6. decembar) treći dan kako kvarovi nisu otklonjeni. Danas, pre podne, na licu mesta, >> Pročitaj celu vest na sajtu MC Bor << videli smo da se nešto radi, ali i saznali da će poprvaka trajati, najverovatnije, do sutrađšnjeg dana. Umesto da se ovaj kvar najhitnije rešava, čekalo se uprkos mogućoj havariji u obližnjoj Fabrici bakarne žice. Peć sa tečnim bakrom, na 1.200 stepeni, odjadenput je ostala bez izvora energije. Jedini agregat je trebalo popravljati, dok je drugi već bio u Majdanpeku. Zbog te popravke peć se polako hladila, došlo je do zahlađenje ili zaleđvanja tečnog bakra do granica havarijskog oštećenja. Da je temperatura blagovremeno održavana, uz ispravan agregat, – ubeđeni su stručnjaci – sve bi bilo lakše. Moguća šteta, kako za koga, nije mala. Tu je niz pojedinosti koje bi samo zamarale čitaoca, suština je u nepripremljenom agregatu za brzo reagovanje i sporom otklanjanju, kašnjenju u popravci palog dalekovoda ( naše fotosi to pokazuju). A kada je reč o ovoj, nekada odličnoj fabrici RTB-a, ona ionako pravi gubitke, godišnje najmanje 3 miliona dolara. Ne radi se ni izbliza punim kapacitetom, i to je glavni razlog. Zato bi najbolje bilo, smatraju poznavaoci, da ona stoji dok ne dođu bolja vremena. Jer, manja je šteta, čak i da radnici primaju pristojne plate.
            Na drugoj strani, u istom tom RTB-u, nedavno, digla se velika prašina oko kupovine uglja za topljenje u topiničkim pogonima. Jedanput smo postavili pitanje da li  se taj energent nabavlja posredstvom Perčevićeve firme, i da nije jasno zašto je došlo do zastoja u nabaci, što je prourokovalo veću štetu po Topionicu i rafinaciju (TIR). Sada smo u prilici da pitamo: DA li je u taj dragoceni posao, posldnje tri-četiri godine, bila umešeana i privatna firma „ Li…“ čije se vlasništvo povezuje sa izuzuetno „važnim svastikama“ , mada ta sprega može i drugačije da se objasni? Ukoliko se radilo kako valja, ni po jada, ali se sve usložava kada se posmatra saradnja i poslovanje RTB-a sa raznim  tajkunskim i sličnim firmama. Na primer, Bogićevićevim farmakomima, ali u ovom slučaju je nešto treće, a blisko tome, u pitanju. DA li je došlo vreme da javnost saazna pravu, ili bar većim delom, istinu o tome kako se proteklih godina, posebno pre ove vlasti, radilo i BOGATILO na jadnoj, a SIROMAŠILO, na drugoj strani. ILI, da već jednom  pokažemo i drugu stranu medalje poznatog Mirićevog hita „NE može nam (mi) niko ništa“. RTB je, sad i vrapci na promirzlim granama cvrkuću, u katastrofi koju, ne da neće, nego ih je, i u samom državnom vrhu strah – da saznaju i prihvate kao konačan ishod.
            Da je razumnijeg i normalnijeg ponašanja, direktor RTB-a ne bi po Srbiji izigravao glavnog humanitarca i dežurnog dušebrižnika, već bi prvo, što mu je i zadatak, gledao kako da spasi svoje dvorište. On, i ne samo on, okreću celu problematiku naglavačke, pa se juče jadaju kako je „ova godina ubila RTB“ – zbog leda i popalava. A ako bi za časak pročitali zvanične infromacije i novinske tekstove iz RTB-ovog lista „Kolektiv“ videli bi kako se „pobeđuje nevreme“, kako se nižu uspesi, cveta na gradilištu nove topionice ( one zasađene voćke za nedavni dolazak premeijera – tek su zapupelih grana!), kako nam je uobičajeno i kad dalekovodi popadaju, a „neverne tome“ – duvane li duvane u toplim odajama. I nanose štetu tako krasnim idejama i vizijama raznih moćnika u liku pro-vizionara, direktora, politikanata, tajkunčića, prevrtača, biznismena, rođaka iz grada  opustelog sela… Zašto nam sve to treba, dragi Bog će, izgleda, jedini saznati…

Nastavak na MC Bor...