Izvor: Blic, 11.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veterinar predavao osnove farmacije
Kakve su nam više škole koje nisu dobile akreditaciju najbolje govore podaci da je u jednoj od njih inženjer mašinstva predavao sedam menadžerskih predmeta, dok je u medicinskoj školi veterinar držao predavanja iz humane farmakologije, rekao je juče prof. dr Slobodan Arsenijević, predsednik Komisije za akreditaciju.
Standari za akreditaciju u pogledu prostora, nastavničkog kadra i kvalitetnih programa, kaže profesor Arsenijević, predstavljaju minimum koji neka obrazovna ustanova >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mora da ispuni da bi dobila dozvolu za rad.
- Neke škole imaju odlične prostorne uslove za rad, ali nemaju kvalitetan nastavnički kadar i programe, druge pak imaju dobre nastavnike ali nemaju prostor, a neke ništa od toga - kaže Arsenijević.
Tako je, primera radi, Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu zahtev za akreditaciju odbijen jer nema odgovarajući prostor za rad i nastavnički kadar.
- Ova škola ima dobre šanse da se popravi. Na umetničkim školama u studentskim grupama treba da bude od jednog do najviše 20 studenata, a ponegde se nastava organizuje za nekoliko stotina akademaca - ističe Arsenijević.
Arsenijević kaže da je pojedinim članovima Komisije za akreditaciju bilo žao što je Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju u Beogradu odbijena akreditacija.
- Radi se o školi koja ima jedinstvene programe, ali izbor nastavnika nije adekvatan. Kada otklone pojedine manjkavosti biće to odlična škola - kaže Arsenijević.
Svi koji su odbijeni mogu da se žale Nacionalnom prosvetnom savetu, u roku od 30 dana, koji može doneti drugačiju odluku.
- Nijedna škola kojoj je odbijena akreditacija nije zatvorena, samo ove godine neće moći da upisuju nove studente. Studenti druge i treće godine nastavljaju da studiraju, škole treba da se poprave i ako ispune standarde dobiće akreditaciju. Nisam siguran da će Nacionalni prosvetni savet bitno promeniti naše odluke. Misija visokog obrazovanja je da napravi stručnjake, a profit treba tražiti u nekim drugim oblastima - kaže Arsenijević i naglašava da su naši standari za akreditaciju daleko od evropskih. Zakon je jasno propisao šta više škole moraju da ispune da bi prošle akreditaciju.
- Ustanova mora imati 70 odsto nastavničkog kadra u stalnom radnom odnosu, 50 odsto predmeta moraju da drže profesori koji imaju doktorat. Tačno je propisano koliki prostor škola mora da ima po jednom studentu. Neki nemaju uslove ni za normalan rad za 300, a upisivali su više od 1.000 studenata - rekla je juče prof. dr Vera Dondur, član Komisije za akreditaciju.
Škole koje su dobile akt upozorenja imaju tri meseca da se poprave i da upišu brucoše, a one koje su odbijene, mogu posle godinu dana ponovo da podnesu zahtev za akreditaciju.
Više škole u Beogradu koje nisu dobile akreditaciju:
Viša tehnička škola, Viša škola za ekološki inženjering, Viša škola za informacione tehnologije „Ostrog", Međunarodna viša stručna škola za preduzetništvo, Viša škola za propagandu i odnose sa javnošću, Viša škola za primenjenu psihologiju „Ostrog", Evropska viša škola za sportsko novinarstvo, Viša škola za projektni menadžment, Viša škola za engleski jezik, Viša škola za računovodstvo i berzansko poslovanje, Sportska akademija, Viša škola „Akademija fudbala", Akademija za estetiku i kozmetiku, Viša zdravstveno-sanitarna škola „Visan", Viša škola likovnih i primenjenih umetnosti, Akademija SPC za umetnost i konzervaciju, Viša škola za kompjuterske nauke i Viša škola za matematičku statistiku.
*Od 27 viših škola koje nisu dobile akreditaciju, 18 se nalazi u Beogradu
.jpg)
