Izvor: Aleksinac.net, 27.Jul.2017, 17:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aleksinačka pivara - slika govori više od reči
Nekada poznata i van granica Srbije i bivše Jugoslavije, aleksinačka pivara je sada samo ruglo, skup ruševina, gde više ni lopovi nemaju posla.
Ovu pivaru osnovao je Jovan Apel, davne 1865. godine. On je u Aleksinac došao iz Austrougarske. Izvorno ime mu je Jozef Apel, ali je nedugo po dolasku u Srbiju promenio veru, primio pravoslavlje i tako kršten pod imenom Jovan.
Jovan je 1884. godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Aleksinac.net << nakon oslobođenja Niša od Turaka, otvorio parnu pivaru u Nišu. Njegovi sinovi (Josif i Hubert) su nakon njegove smrti preneli kompletnu opremu iz aleksinačkog pogona u Niš, a pivara u Aleksincu je pretvorena u Fabriku slada. Odatle i pojava šećerne repe u Aleksincu, po čemu je prednjačio u Srbiji.
Jovan Apel je inače bio i vlasnik rudnika, koga je 1903. godine prodao Emilu Fromanu iz Brisela.
Nakon drugog svetskog rata imovina je nacionalizovana i pripala aleksinačkom poljoprivrednom kombinatu, pa se u ovim prostorima mahom proizvodilo vino, kao i sokovi. Ovo preduzeće je imalo svojih uspešnih momenata, pa se aleksinačko vino moglo naći širom Jugoslavije, pa i izvan granica, kažu da se moglo naći i u Minhenu. Ali, uvek je ostao naziv "aleksinačka pivara", pa je tako i most ispred ovog preduzeća još uvek poznat kao "pivarski".
Početkom devedesetih godina prve krize i hiperinflacije imale su velikog uticaja na ceo PIK, pa tako i na postrojenje pivare. I dok deo bivšeg PIK-a, a tu mislimo na hladnjaču, dobija novu šansu, lokacija pivare biva opustošena. Lopovi su odneli mašine, čak je i crep poskidan.
O sadašnjem stanju ne vredi trošiti reči, dovoljno je pogledati fotografije koje je uslikao naš saradnik Dušan Ostojić.
Pogledaj vesti o: Pivo
