Izvor: Politika, 28.Jun.2015, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turnir za gospodu zbog pokvarenog valjka
Prvi teniski šampionat u Vimbldonu organizovan 1877. da bi se sakupio novac za popravku valjka za pripremu terena za kroket i tenis, a danas nagradni fond iznosi 37.547,112 evra
Britanci su najzaslužniji što današnji svetski sport izgleda ovako. Sa ostrva potekli su mnogi sportovi i proširili se svetom, a svakako najbolji izvozni proizvodi u ovoj kategoriji su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fudbal, tenis i golf. Mi bi mogli da dodamo i vaterpolo, ali priča o Vimbldonu počinje s kroketom, sportom koji nikada nije stekao veću popularnost u svetu.
Na travnatim terenima londonskog predgrađa Vimbldon 1868. osnovan je Sveengleski kroket klub ali „teranje” drvenih lopti čekićem kroz kapije izgubilo je bitku krajem sedamdesetih godina pretprošlog veka, pošto je 1875. godine major Volter Klopton Vingfild „izmislio” tenis i postavio njegova pravila. Tenis na travi (lawn tennis) postao je popularan gotovo preko noći, pa je vimbldonski klub postao Sveengleski teniski i kroket klub, a već uspeh prvog teniskog turnira doveo je do potiskivanja kroketa iz aktivnosti, pa čak i iz imena (1882). Međutim u Engleskoj ni tada nije bio popularan raskid s tradicijom, pa je sedam godina kasnije klubu vraćen stari naziv – Sveengleski teniski i kroket klub – isključivo iz sentimentalnih razloga.
Prvi šampionat na Vimbldonu, organizovan da bi se prikupila sredstva za opravku valjka za ravnanje terena doživeo je veliki uspeh uprkos tome što su svi mečevi finalnog dana odigrani po jakoj kiši. U konkurenciji 22 učesnika, dakako muškog pola, prvi pobednik bio je 27-godišnji V. Spenser Gor, a nagrada koju je dobio iznosila je 12 gvineja (kovanica koja je sadržavala 8,38 grama 22-karatnog zlata), a ulaznice po ceni od jednog šilinga platilo je 200 gledalaca.
Poraženi nije dobio ništa, jer je ostatak novca upotrebljen za opravku valjka, a nagradni fond za ovogodišnji turnir u Vimbldonu, sledeći stalni rast od 2011. godine (po 7 odsto) stigao je do 26.750.000 funti, odnosno 37.547,112 evra po trenutnom kursu...
Za te pare mogli bi verovatno da se kupe svi valjci za ravnanje teniskih terena na svetu i još mnogo toga, a recimo i da je nagrada za prvo mesto u muškom singlu, koje brani Novak Đoković, povećana za 120.000 funti i da iznosi 1.880.000 funti, odnosno 2.641.000 evra...
Tek 1884. u Vimbldonu su počele da se takmiče i dame, ali i muški dublovi, a tridesetak godina kasnije (1913) i ženski i mešoviti dublovi.
Izvorna pravila igre nisu mnogo promenjena. Samo je promenjena visina mrežice i rastojanje od osnovne linije do mrežice, ali sistem takmičenja u Vimbldonu 1922. doživeo je velike promene. Do tada su branioci titule pobednika bili slobodni do finala i samo čekali izazivača, a od 1922. odbranu su započinjali od prvog kola, ili drugog kola...
Prvih 30 godina Vimbldonom su dominirali Britanci, pre svih blizanci Ernest i Vilijam Renšo i braća Hju Lorens-Lori i Redžinald-Redži Doerti. Vilijam Renšo je osvojio sedam titula u singlu (taj rekord izjednačio je Pit Sampras) i pet u dublu sa starijim bratom Redžijem, koji je samo 1888. uspeo da nadmaši brata i osvoji titulu u singlu. Vilijam je, uz to, imao i šest uzastopnih pobeda u singlu i takav niz do danas niko nije ponovio.
Braća Doerti su krajem 19. i početkom 20. veka osam puta trijumfovali u dublu i devet puta u singlu – Lori pet, a Redži četiri puta.
Amerikanka Mej Saton, 1905. postala je prva „prekomorska” pobednica, a 1907. Novozelanđanin Norman Bruks postao je prvi pobednik van Velike Britanije.
Francuskinja Suzan Leglan, nazivana teniskom boginjom, osvojila je sedam titula i nikad nije bila poražena na terenima Sveengleskog kluba, a onda je prešla u profesionalce i izgubila pravo nastupa u Vimbldonu, koji je sve do 1968. bio bastion amaterizma. Njen rekord, sa osam pobeda nadmašila je Helen Vils-Mudi dvadesetih i tridesetih godina 20. veka, a u to vreme u muškoj konkurenciji vladala su „četiri musketara” Francuzi Žan Borotra, Žak Brunjon, Anri Kuše i Rene Lakost. Ukupno, osvojili su šest titula u singlu i pet u dublu. Lakost je docnije postao poznat kao proizvođač sportske opreme čiji je zaštitni znak mali zeleni krokodil, a na tom polju za rivala dobio je Freda Perija, trostrukog uzastopnog pobednika (1934-1936). O munjevitim, superiornim Perijevim pobedama dugo se pričalo u Vimbldonu (1936. pobedio je barona Fon Krama za 40 minuta), iako je brzo prešao u profesionalce, a zatim i u industriju sportske konfekcije.
Vimbldonom su posle Drugog svetskog rata vladali Amerikanci i Amerikanke među kojima je bila i nezaboravna „mala Mo” – Morin Konoli, iako je karijeru morala da prekine već u 20. godini zbog nesreće doživljene na jahanju. Brazilka Marija Bueno s dve uzastopne pobede (1959, 1960) prekinula je dominaciju Amerikanki, a 1961. Anđela Mortimer i Kristina Truman odigrale su prvi britanski finale još od 1914... Šezdesetih godina blistale su Australijanka Margaret Smit i Amerikanka Bili Džin Mofit, a u muškoj konkurenciji predstavnici zlatne ere australijskog tenisa, pa su se na vimbldonskom tronu smenjivali Lu Hod, Ešli Kuper, Nil Frejzer, Rod Lejver, Roj Emerson i Džon Njukomb, osvajač poslednjeg amaterskog turnira 1967, ali i dva profesionalna (1970. i 1971).
„Open era” počela je i u Vimbldonu 1968. kada su se najbolje rangiranim amaterima priključili i profesionalci, kojima svetski mediji do tada nisu poklanjali nikakvu pažnju. Time je počeo pravi teniski cunami koji se i danas uvećava, a jedino što nije promenjeno je činjenica da je Vimbldon, čija se istorija proteže u tri veka, i danas najznačajniji teniski turnir, jedini od četiri grend slema koji se održava na travi. Kao i pre 138 godina...
Važne godine
1877. prvi turnir samo u muškom singlu (prvi pobednik V. Spenser Gor).
1884. u program su uvršteni ženski singl (prva pobednica Mod Votson) i muški dubl.
1886. Vilijam Renšo zabeležio je šestu uzastopnu pobedu i ostao nenadmašen do danas.
1887. Šarlota Dod (V. Britanija) postala je i ostala najmlađa pobednica u ženskom singlu sa 15 godina i 285 dana.
1905. prva pobednica „nebritanka” je Mej Saton (SAD).
1907. prvi pobednik „nebritanac ” bio je Norman Bruks (Novi Zeland).
1913. u program su uvršteni ženski dubl i mešoviti dubl.
1915-1918. četiri turnira nisu održana zbog Prvog svetskog rata.
1922. prvi put branioci titule startovali su od prvog kola.
1923. Suzan Leglan (Francuska) pobedila je peti put uzastopno.
1922. izgrađeni su novi tereni u obližnjem Crkvenom putu jer nije bilo prostora da se stari prošire.
1937. prvi put TV prenos turnira.
1938. Helen Vilis Mudi zabeležila je osmu pobedu u singlu.
1940-1945. šest turnira nisu održana zbog Drugog svetskog rata.
1957. prvi put pobedila je crna teniserka (Amerikanka Altea Gibson).
1959. Vimbldon je hteo da otvori vrata i profesionalcima, ali su ITF i Teniska asocijacija to odbili.
1967. prvi put TV je prenosila turnir u boji.
1968. počela „open era” uključenjem profesionalaca (pobednici Rod Lejver i Bili Džin King).
1973. 81 profesionalac bojkotovao turnir jer je Nikolu Pilića suspendovao TSJ, a pobedio je Jan Kodeš (ČSSR).
1980. Bjern Borg (Švedska) postao prvi petostruki uzastopni pobednik „open ere”.
1985. Boris Beker (Nemačka) sa 17 godina i 227 dana postao je najmlađi pobednik.
1987. Martina Navratilova postala je prva teniserka sa šest uzastopnih pobeda.
1990. Martina Navratilova zabeležila je rekordnu devetu pobedu.
1996. Martina Hingis postala je najmlađi šampion uopšte sa 15 godina i 282 dana, pobedom u ženskom dublu.
1997. izgrađen novi centralni teren.
2001. Goran Ivanišević (Hrvatska) postao je prvi šampion koji je igrao s vajld kartom.
2006. Ralf Loren (SAD), prvi stranac koji je kreirao odeću zvaničnika turnira.
2009. centralni teren dobio krov.
Najkraći finale
37 minuta: bilo je potrebno Vilijamu Renšou da 1881. pobedi DŽ. Hartlija sa 6:0, 6:1, 6:1.
Najduži finale
4 časa i 48 minuta: trajao je finale 2008: Rafael Nadal – Rodžer Federer 6:4, 6:4, 6:7(5), 6:7(8), 9:7.
Najduži meč
11 časova i 5 minuta: Džon Izner (SAD) – Nikolas Mai (Francuska) 2010.
