Izvor: BKTV News, 17.Okt.2012, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poraz u Skoplju – Poraz samovolje u fudbalu
Posle poraza u Skoplju i svodjenje šansi za put u Brazil na matematičke pretpostavke, aktuelno je pitanje: da li je naš fudbal – odista NAŠ? I to u smislu onog – nacionalnog dobra. Dakle, da niko ne može ni na koji način da ga privatizuje. A on se već godinama privatizuje.
Recimo, da li je Mihajlović, kao savezni kapiten „privatni vlasnik“ reprezentacije, koji je uložio svoj kapital i koji će sutra, ako se ne plasira >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << na svetsko prvenstvo, podići jedra i odjedriti u Italiju. Nije problem da li će izgubiti jednu utakmicu, već pod kojim uslovima je dobio da upravlja jednom nacionalnom vrednošću i da li je moguće da to bude „niko ne može da mi se meša u posao“! Jer, već godinama se dogadja da kapiten digne sidra, a nama ostavi, nasukani nacionalni fudbalski brod?
Neko je prihvatio krajnje rizičnu varijantu da se tokom kvalifikacionog perioda pravi novi tim, koji objektivno nema vremena da se uigra i pokaže svoju pravu vrednost. Mudrost vodjenja nekog saveza ili sporta uopšte je imati viziju i to oročiti na razuman rok. Da je rečeno i utvrdjeno da „Mihajlovićev projekat“ predstavlja našu viziju da ćemo stvoriti tim koji će kroz pet ili osam godina harati svetom – onda je to prihvatljivo. Ali, ne u uslovima kada sam Mihajlović nagoveštava pakovanje kofera.
Jer, posle toga – opet sve počinje ispočetka. Jedino ostaje nezamenljivi predsednik FSS?! Hoće li Karadžić, koji već ko zna koliko vremena nema ozbiljnog konkutrenta za mesto predsednika Saveza, otići sa svog mesta ako se ne plasiramo za Brazil? Iskreno, ne verujem.
A on je strateg onog što želimo da postignemo na nacionalnom nivou fudbala. Iako nije privatni vlasnik tog nacionalnog dobra, u sadašnjoj konstelaciji snaga i propisa u našem fudbalu, biće smenjiv samo ako se uvede zakonsko ograničenje mandata. Sve ostalo je u domenu mašte nemaštovitih naivaca.
I da ne bude zabune – Savez, a to znači ne smao Karadžić, već ceo vrh, nije se izborio sa kriminalom u fudbalu. Lako je odricati se i negirati sve. Ali je vidljivo da menadžeri mešetare u našem fubalu, da dolaze ljudi na čelo nacionalnih klupskih vrednosti zahvaljujući tome što investiraju u „biračku masu“ sa severa ili juga, koji takodje ne snose nikakve ni finansijske, ni moralne posledice za nastalu anarhije.
Od talentavne dece imaju vajde samo oni koji ih na vreme prigrabe, ali ne znam nijednog pravog učitelja fudbala koji je selektovao novog Djajića, Bobeka ili Mitića i da je time obezbedio svoju egzistenciju!
Rešenja su na dohvat ruke. Recimo, da izborno telo u klubovima nije „torcida“ sa severa ili juga, već sponzori i istinski članovi. Da se navijačima ne plaća odlazak u beli svet da bi odatle stizale kazne zbog njihovog ponašanja. Englezi su nekad bili najnepoželjniji „gosti na kontinentu“. Da klubovi postave stvari tako da onaj koji napravi milione evra duga, ne može da ode kada sredi svoje bankovne račune, a ostavi praznu klupsku kasu. Da uprava odgovara za svoje poslovanje i deponuje garancije ne za rezultate, već za dugove. U biznisu, a sport je postao isključivo biznis, to je pravilo koje svuda važi! Valja razmisliti o zakonskim rešenjima a ne „samoupravnim dogovorima“.
Čudno je da menadžeri igrača danas vladaju u fudbalu, ma koliko svi to poricali. Umesto da su se klubovi dosetili i davno uveli praksu da onaj koji hoće da postane „vlasnik nekog talentovanog momka“, sklopi sa klubovima ugovor o obeštećenjima i to do nekog drugog ili petog kruga preprodaje, sve je postavljeno naglavačke. Menadžeri često faktički sastavljaju ekipu, pa i menjanju trenere?! Oni su prigrabili igrače, dobili „robnu marku“ čija vrednost sazrevanjem raste, a klubovi grcaju u dugovima. To je naša stvarnost. I to Savez ili ne uvidja, ne zna da reši, ili i sam učestvuje u tome – teško je razlučiti.
I najzad, i trener u klubu, a pogotovo savezni kapiten, moraju da imaju ugovor u kome će da se vrednuje rezultat. Hoću da kažem – puna cena ugovora može da se napalatiti samo onda i onoliko koliko je ispunjen unaprd dogovoren projekat. Ovako, svako dodje, uzme besplatni listić lota i ako uspe – pokupi premiju. Ako ne uspe – pokupi svoju ugovorenu platu ili je dobije preko FIFA.
Predsednik Saveza je taj, kada je reč o reprezentaciji, koji je prihvatio uslov da se saveznom kapitenu „niko ne meša u posao“. Ali, ni jedan, ni drugi nisu vlasnici nacionalnog dobra. Zar je zamislivo da nekom damo, bez društvene kontrole,da upravlja nacionalnim parkom ,da poseće svo drveće, jer misli da je golet lepša od bujne šume i – posle toga sve bude isto kao i pre ?!
Mirko Stamenković
Tweet
