Izvor: Sportski Žurnal, 16.Jan.2014, 16:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PISMA IZ SANTJAGA: Istina je tamo negde
Fudbal je najvažnija sporedna stvar na svetu, pa tako i u Čileu, ali i rukomet se prati u prelepoj južnoameričkoj zemlji. Doajen sportskog novinarstva, Pavle Erceg, iako je u dalekom Santjagu, pomno prati sva dešavanja na Evropskom prvenstvu u Danskoj.
Stvarno, gde je istina o srpskom rukometu? Obmanjuju li poslenici javne >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << reči zaduženi u redakcijama za ovaj nekada trofejni sport ljubitelje rukometa procenama o mogućnostima reprezentacije i igračkim vrlinama vlasnika crvenih dresova?
Ima li i novinarske krivice, mada im ne ide na dušu pisanje o ambicijama Orlova, njih kreiraju rukometna organizacija i u krajnjem državni tim, Koliko opet na rukometno javno mnjenje utiče i navijačka glad za uspesima?
Priča o deceniji neuspeha teško je razjašnjiva, to su pravi ravi “Dosijei iks” i do danjeg – istina je tamo negde…
Dnevna je gorka, prvi smo na spisku za otpis! Preko noći smo se našli u po svemu, poraznoj situaciji. Jer, u poslednjoj rundi, sve je na strani olimpijskih šampiona i domaćina naredne evropske smotre. Ne vredi se nadati parafrazi narodne poslovice ” u se i u tuđe (rusko) kljuse”. Poljaci su za vlas propustili remi protiv Francuza, kvalitetniji su od “zbornaje” mikronske su šanse da omanu.
Atlas naših slabosti je jasan, ne umemo pre svega da zadamo presudni udarac, previše grešimo i ukoliko smo i kadri da nadvisimo učenike Kloda Oneste, čudo se može dogoditi samo uz NEOČEKIVANU mentalnu mobilizaciju! Tu nam se konac kida… Ostaje nam, dakle, samo naše kljuse, ima mu je po svemu, Rosinanta!
Kočnicu giljotine drži Nikola Karabatić, sam je čuvao Francuzima plus na semaforu protiv Poljaka. Zaustavimo li njegove nalete, možda, možda…Ali, pošteno govoreći, sleduje nam put pod noge. Bolje i ne zaslužuju ovakvi orlovi. Kad bace sami sebi, klip u točkove.
Bizarno je ovo što ću napisati, silno želim nemoguće, jedan panel čiji bi učesnici bili svi selektori sa poslednjih sedam – osam takmičenja i da javno kažu šta po njima nije valjalo, recimo, među igračima! Ili, možda u samom Savezu? Najzad, šta bi danas, kad znaju ono što svojevremeno nisu (sa)znali?
Mnogo je vode proteklo, stidljivo se pitam, a kako bi glasila ispovest udarnih reprezentativaca? Uvek su za uspehe osim igračkih bitne i ljudske vrednosti. Neću da verujem, ali..
Na kraju, još jednom o sportskim perima. Pisanje i nije neka velika veština, ali čitanje napisanog – zna da bude!
Nastavak na Sportski Žurnal...
