Cipras od jula ponovo mora da traži novac

Ovim je završena najnovija dvonedeljna grčka drama u kojoj je nemačka kancelarka Angela Merkel imala novog partnera na sceni u vidu Aleksisa Ciprasa, nedavno izabranog premijera Grčke. Iako ishod deluje kao kompromisna pobeda za oboje, vodeći ekonomski listovi u svetu ne misle tako.

Dopisnik „Fajnenšel tajmsa“ iz Berlina primećuje da je, pored „značajne pobune“ konzervativnih poslanika Merkelove, koji su se oglasili o njen zahtev i glasali protiv daljeg kreditiranja Grčke, bilo i 13 onih koji su bili uzdržani.

- Kako će biti na sledećem glasanju, kada ulozi budu viši? - napisao je dopisnik Dživan Vasagar na Tviteru.

To sledeće glasanje uslediće već na leto. Kako piše magazin „Forbs“, iako je dogovor Grčke s ministrima finansija evrozone privremeno smanjio rizik od izlaska Grčke iz monetarne unije, grčka kriza je daleko od završene.

- Grčka će se suočiti s ključnim preprekama u naredna četiri meseca, dogovor između Atine i njenih kreditora je toliko krhak da bi mogao da propadne u bilo kom trenutku. Opasnost od bankrota Grčke nije nestala, što znači da će nakon juna Atina morati ponovo da odgovori na neka ozbiljna pitanja - navodi se u analizi.

„Forbs“ navodi da će odluka o produženju programa pomoći voditi novoj seriji rokova, hitnih sastanaka i dogovora u poslednjem trenutku. Kao rezultat toga, pored već viđene grčke krize na kraju ovog meseca, uslediće nove krajem aprila i na kraju juna, koje će nastaviti da predstavljaju pretnju po ostanak Grčke u evrozoni.

Američki institut „Stratfor“ je predstavio agendu onoga što vladu u Atini očekuje do kraja godine. Tu je posebnom bojom označen april, u kojem Grčka treba da predstavi sveobuhvatnu listu reformi i u kojem će EU i MMF ponovo donositi odluku o puštanju poslednje tranše finansijske pomoći.

Još nema plana šta će biti kada ta pomoć istekne krajem juna, ali se zato zna koliko će novca Grčka morati da vrati Evropskoj centralnoj banci (ECB), MMF i privatnim poveriocima do kraja ove godine. Radi se o 29 milijardi i 290 miliona evra, podeljenih na rate koje variraju od 448 miliona evra do 4,6 milijardi evra.

Najveće rate Atina treba da isplati ECB i kupcima njenih kratkoročnih državnih hartija od vrednosti.