Šaputanje tokom izborne tišine

Tokom izborne tišine zabranjena je izborna propaganda, održavanje javnih skupova i objavljivanje procene izbornih rezultata.

Na sam dan glasanja, u nedelju, od sedam do 20 sati dozvoljeno je objavljivanje izveštaja o tome gde su kandidati glasali, ali ne i njihovih izjava.

Tokom izborne tišine dozvoljeno je i emitovanje informacija o izlaznosti građana i spotova nadležnih republičkih organa i nevladinih organizacija u kojima se građani upućuju u koje vreme i na koji način mogu da glasaju.

Dok je na snazi predizborna tišina, na biračkom mestu i na 50 metara od njega zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala.

Ako ta odredba ne bude poštovana, birački odbor se, po zakonu, raspušta, a glasanje ponavlja.

Ipak, i tokom tišine političke partije verovatno će slati SMS-ove građanima, pozivati ih telefonom, lepiti plakate po ulicama, ubacivati flajere u poštanske sandučiće. 

To su stvari koje nije moguće u potpunosti kontrolisati nigde u svetu pa ni u Srbiji. Važno je da nema oglašavanja, javnih skupova i objavljivanja procene izbornih rezultata. O tome će voditi računa Republička radiodifuzna agencija, Republička izborna komisija i Agencija za borbu protiv korupcije, kaže za Danas Đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a.

Goran Karadžić, zamenik predsednika Republičke radiodifuzne agencije, kaže da mediji, u naredna dva dana, „moraju da se uzdrže od objavljivanja bilo čega, čak i redovne aktivnosti državnih funkcionera, osim ukoliko se, ne daj bože, ne radi o nekim kataklizmama ili nečem sličnom”.

„Ukoliko bi, na primer, gradonačelnik nekog malog grada ili republički premijer našli za shodno da baš u ovom periodu otvaraju neki autoput, ili nešto tome slično, to bi bilo kršenje izborne ćutnje. Znači, od aktivnosti državnih funkcionera objavljuje se, eventualno, nešto što je od posebnog društvenog značaja za zdravlje, bezbednost, ili život ljuti. Država ne treba da stane dok traje predizborna ćutnja, ali, s druge strane, ne mogu ni funkcioneri baš da se sete da nešto spektakularno rade što bi mediji morali da prate. Neka funkcioneri iščeznu iz medija, da se građanima malo slegne ova kampanja. Nema tog RRA, ili Saveta za štampu koji može da da precizno uputstvo šta se može objaviti, a šta ne, jednostavno baviti se medijima znači imati visok stepen društvene odgovornosti, a kad imaš odgovornost moraš i da donosiš odluke, pa postoje glavni urednici i urednici, oni primaju plate da odlučuju. Znači svako po zakonu donosi odluku”, smatra Goran Karadžić.

RRA je zadužen za elektronske medije, za štampane, izgleda, nije niko.

Republička izborna komisija prethodnih godina bavila se, između ostalog, i tišinom, ali Veljko Odalović, sekretar RIK-a, rekao je za „Politiku”, da je predizborna tišina u nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije. Aleksandra Kostić, iz agencije, kazala je da oni kontrolišu sredstva potrošena u kampanji, a „tišina nema nikakve veze sa nama”.

Zoran Stojiljković, predsednik Odbora Agencije, za Danas navodi da će ovo nezavisno regulatorno telo pratiti da li će stranke tokom izborne tišine imati javne aktivnosti koje će plaćati. Agencija, koja ima glavnu kontrolnu ulogu finansiranja aktivnosti izbornih lista tokom kampanje, u tom slučaju će hitno reagovati, ukazuje Stojiljković.