TOP 7 "BLICA" Korona se povlači, pa su političari odlučili da uđu u pucanj. Izgleda da bi taj pucanj mogao biti fatalan po nas ostale
Poređani na startnoj liniji, svako u svojoj traci, odela i kravate njišu se lagano u ritmu uzdaha, šake na zemlji, zadnjice uvis - niski start kampanje za parlamentarne i lokalne izbore zakazane za 21. jun 2020. godine bio je spektakularan. Baklje, šerpe, suze, iznenadni obrti, ostaci poslaničkog sakoa na stepenicama Narodne skupštine.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Kao prvi kadrovi Tarantinovih "Petparačkih priča". I kao kod Tarantina, priča počinje i završava se u istom kadru - psovki, kriku, krvavoj košulji ili iscepanom sakou - razdvojenom nizom narativnih rukavaca, sekvenci, posebnih priča i internih intriga. Kako smo došli dovde?
Boškovi predizborni performansi
U pucanj je ovaj put prvi uleteo Boško Obradović. Lider "Dveri" predvodio je u četvrtak (premda nije bio jedini prisutni "lider") prvi postkarantinski protest na Andrićevom vencu, toj fokus-tački srpske političke scene već godinama. Ispred zgrade Predsedništva, posle četvrt časa protesta došlo je i do incidenta i probijanja zaštitne ograde, ali je sve na kraju ipak završeno mirnim razilaženjem okupljenih nešto pre 21 čas.
Dan kasnije nije bilo tako: poslanici iz redova "Dveri" sačekali su poslanike i ministre iz redova SNS na ulazu u skupštinu, a najdeblji kraj izvukao je Marjan Rističević. Iscepanog sakoa i sa tragovima krvi na zaštitnoj maski, Rističević se nekako probio u hol parlamenta. Negde između ta dva događaja, stao je još jedan igrokaz lidera "Dveri", koji je prekinuo zasedanje sednice pištaljkom. Iz sele je izguran uprkos tome što se držao za barjak Srbije.
Šta je bila svrha ovih performansa? Rističević nije mlad čovek - videti ga u odbrambenom klinču bilo je i neprijatno i degutantno. Makar i njegove političke metode, i posebno govori u Narodnoj skupštini, bile sve samo ne odraz demokratskog, nasilje koje je pretrpeo nije dopušteno. Nije, zapravo, normalno.
Korak predaleko
Mučno je bilo gledati i suze Dragana Đilasa. Trodnevni "balkonski rat" između "šerpaša" i "bakljaša" mirisao je na nešto što bi se moglo preliti na ulice, na predosećaj građanskog rata (što bi rekli slikar Salvador Dali i pisac Saša Ilić).
Završilo se kada je grupa simpatizera SNS odlučila da ispred zgrade u kojoj žive deca lidera SSP sa razglasa pušta uvredljive poruke upućene njihovom ocu. Iste noći kada se preko tvitera javnosti obratio Đilas, predsednik Vučić je u televizijskom obraćanju rekao da ne podržava organizovane "kontramitinge". Noć posle toga bila je mirna, slučajno ili ne, uprkos protestu podrške Đilasu.
Sergejev salto mortale
Iako je usred vanednog stanja pratiocima na Tviteru saopštio da "skupljaju novac" jer će im trebati za kampanju, lider Pokreta slobodnih građana ipak je iznenadio mnoge odlukom da PSG izađe na izbore. Nije to bila njegova odluka, reći će on, organi Pokreta su bili skoro jednoglasni, a on sam je rekao da ga ideja bojkota "nije ubedila".
Usledio je i tajni sastanak Trifunovića, Đilasa i Tadića gde je svako izneo svoja zapažanja o bojkotu. Ono što je sa tog sastanka stiglo nezvanično, zvanično se potvrdilo u izjavama lidera nekoliko dana kasnije: Trifunović je javno objavio odluku da izlazi na izbore; Đilas je pred kamerama potpisao "izjavu" da će ostati veran bojkotu; Tadić je predložio međurešenje - Listu za bojkot.
Salto mortale (italijanski, salto - skok, mortale - smrtnonosni) je, kaže Vikipedija, izazovan i opasan skok sa potencijalno smrtim ishodom. Hoće li PSG preživeti "rušenje" bojkota kao što je i odbijanje da uđe u SzS? Trifunović je uveren da hoće, ali pitaju se i građani.
Ultradesnica na 5G pogon
A sada narativni rukavac ovog scenarija skreće u onostrano. Posle incidenta koji se tog dana prepodne dogodio ispred Doma Narodne skupštine, u centru Beograda su u poslepodnevnim časovima organizovani protesti ultradesničarske grupe koje je predvodio Srđan Nogo, bivši član pokreta Dveri.
Ništa čudno reklo bi se, ekstremna desnica u Srbiji će na ovim izborima imati svoje predstavnike, i za njih je kampanja otvorena. Čudno je, ipak, najpre to što je ovaj protest okupio vidno više ljudi od protesta Dveri i SzS. Sa brojakama je nezahvalno licitirati, ali snimci ne lažu. Čudne su i poruke koje su sa protesta poslate. Jer, ovoga puta uobičajenim temama ove grupacije - od mržnje prema migrantima do insistiranja na vaninstitucionalnom delovanju na ulicama - skandiralo se i protiv 5G mreže.
Hoće li i teorije zavere biti deo ove predizborne kampanje? I Vučić, lider najveće političke organizacije i nosilac efektivne vlasti u Srbiji poslednjih barem šest godina, odgovarao je na pitanja o 5G mreži na TV Pink. Je li to narativ ove kampanje? Jesmo li dotle stigli?
Uzrok i posledica
Šta, uostalom, očekuje Srđan Nogo? Da će građani, na primer, spontano osetiti potrebu da sednu u svoje automobile i, recimo, upute se u najbliži migrantski prihvatni centar u, primera radi, Obrenovcu, i tamo automobilom probiti barikade uz, hipotetički govoreći, povike "Neću muslimansku državu"?
A zapravo, ništa nije hipotetički, sve je vrlo realno u priči o F. R. (20), mladiću iz Obrenovca koji je uradio ovo gore opisano. I da bi priča ostala koherentna, naravno da su se o incidentu u kom srećom niko nije stradao oglasili nasilnici iz "Levijatana" (još jednog aktera predstojećih izbora), da hrabro priznaju da Radovanović jeste njihov član, da ga oni nisu instruisali na ovakav potez, ali da ga se ne odriču i da, je li, razumeju njegovo ogorčenje.
Je li neko instruisao F. R. da ugrozi živote korisnika Prihvatnog centra i vojnika koji su ga obezbeđivali, i svoj na kraju krajeva, čini se nije bilo pitanje koje je preterano zanimalo sudiju za prethodni postupak Osnovnog suda u Obrenovcu, koji je odbio predlog da osumnjičenom za ugrožavanje sigurnosti (što je, inače, najblaže moguće krivično delo koje mu se moglo staviti na teret) bude određen pritvor. Za one koji nisu upoznati sa Zakonom o krivičnom postupku, sudija je time aktivno ustvrdio da: ne postoji bojazan od bekstva osumnjičenog; ne postoji bojazan da će uticati na svedoke ili uništiti dokaze o delu; ne postoji bojazan od toga da će osumnjičeni ponoviti ili dovršiti delo; da javnost neće biti uznemirena njegovim puštanjem na slobodu. Sud, takođe, nije doneo odluku ni da se hitno oceni stanje uračunljivosti F. R. Odluka je doneta, sud neka s njom živi.
Šta je nama Tito danas?
Prvog dana ove nedelje još je izgledalo da bismo mogli biti katapultirani u prošlost, a ne u neizvesnu budućnost. Obeležavanje četiri decenije od smrti doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, da su srećnija vremena, trebalo je da otvori opet temu maršalovog nasleđa, ovaj put na racionalnijim osnovama.
Ništa slično se nije desilo: ni levica (ako postoji u Srbiji) nije naročito notirala ovaj datum, ni desnica nije izašla sa uobičajenim osudama komunističkog režima. I Kuća cveća bila je skoro prazna. Skoro, jer su uprkos epidemiji korona virusa na Titov grob i ove godine došli neki ljudi. I 40 godina nakon smrti njegova poruka je jasna, i njene dobre i loše strane su otkrivene, i još je zavodljiva za mnoge.
Majke šampiona - i život ide dalje
I Bogu hvala da ide. Osim kampanje i korone, "Blic" se ove nedelje bavio i drugom stranom medalje - običnim životom neobičnih žena, majki sportskih šampiona poput Miloša Teodosića ili Ivane Španović, tragično stradalih Dražena Petrovića i Harisa Brkića, ali i najvećeg - Novaka Đokovića.
- Novak od malena nije bio kao sva druga deca. Ne pričam o tenisu, već o njemu kao malom detetu. Uvek se razlikovao od ostale dece jer je bio mnogo zreliji. Voleo je da se igra, ali mu je pažnja bila drugačije usmerena. Nije imao blentav pogled, već čist, od kad se rodio. Od kada se rodio, bio je drugačiji u startu, jedini nije imao povez oko glave posle porođaja, nego je imao crnu kosu i drao se kao magare, znala sam da je moj - rekla je, između ostalog, novinarki "Blica" Jeleni Medić prva majka šampion u našem serijalu, Dijana Đoković.