EU NA NIKAD VEĆEM TESTU Nakon Bregzita, slede izbori na kojim populisti imaju velike šanse da PARALIŠU CELU EVROPU

Nacionalističke, evroskeptične i krajnje desničarske stranke mogle bi doneti "kvalitativnu promenu" u Evropskoj uniji ako osvoje oko trećine mandata, navedeno je u izveštaju Evropskog saveta o spoljnoj politici, proevropskog tink-tenka, prenosi "Independent".

Taj rezultat bi dao značajan uticaj populistima na EU i mogućnost blokiranja nekih zakona, kaže se u studiji.

Foto: RAS Arhiva / Arhiva

Stranke bi mogle imenovati predsedavajuće trećine odbora Evropskog parlamenta i blokirati telo da pokreće takozvane procedure "člana 7" protiv država članica koje krše vladavinu zakona - kao što je to učinio sa Mađarskom prošle godine.

Još važnije, ukoliko sve ostale političke grupe ne budu dosledno glasale zajedno, populisti bi takođe mogli da blokiraju izbor sledećeg predsednika Evropske komisije, koji treba da zameni Žan Klod Junkera, da oblikuje pravo EU i utiče na budžet Unije.

Glasovi evroskeptika takođe bi mogli da ometaju međunarodne sporazume koji već izazivaju kontroverze - kao što je mogući sporazum o slobodnoj trgovini sa Velikom Britanijom nakon Bregzita.

- Jednostavno rečeno, osvajanje određenog broja mandata će dati uticaj antievropskim snagama nad ključnim procesima i odlukama. Sudeći po tome za šta su mnoge od njih vodile kampanju, antievropske stranke bi mogle da iskoriste taj povećani udeo mesta kako bi ometale rad EP u spoljnoj politici, reformi evrozone i slobodi kretanja, pa bi mogli da ograniče sposobnost EU da očuva evropske vrednosti koje se odnose na slobode izražavanja, vladavine prava i građanskih prava. Osvajanje više od 33 odsto sedišta omogućilo bi im da formiraju manjinu koja bi mogla da blokira neke od procedura EU i učini usvajanje novih zakona mnogo komplikovanijim - sa potencijalno štetnim uticajem na sadržaj spoljne politike EU, kao i na sveukupnu institucionalnu spremnost EU i njen politički kredibilitet da preduzme inicijative u ovoj oblasti - piše u izveštaju.

Izveštaj je načinjen na osnovu anketa širom kontinenta i projekcija da bi krajnja desnica mogla da ostvari bolji rezultat nego na prošlim izborima 2014. godine.

U njemu se navodi da će se broj glasova "krajnjih desničara i desničarskih evroskeptika, ako se trenutne ankete pokažu preciznim, podići sa 23 na 28 odsto", a da je moguće i da taj broj poraste i na oko 30 odsto kada kampanja bude u jeku.

- Mogli bi čak da dobiju više od 30 odsto mesta ako im popularnost nastavi da raste, ili ako im se pridruže neki od pripadnika glavnih struja. Ako pređu granicu od jedne trećine, to bi značilo kvalitativnu promenu u EU - dodaje se u izveštaju.

U određenim političkim oblastima, kao što su trgovina, sankcije i spoljna politika, i neslaganje evroskeptika krajnje levice sa glavnim strujama takođe može otežati donošenje zakona.

Iako različite evroskeptične partije širom kontinenta do sada nisu uspevale da stvore koherentan savez, kada su u pitanju glasanja u parlamentu, one su često glasale u sličnom smeru. Tako je, na primer, većina populističkih snaga glasala je protiv sankcija Mađarskoj prošle godine.

U poslednje vreme ima i sve više pokušaja da se ujedine ove grupe - kao što je plan za "antiimigrantsku osovinu" koju je predložio defakto lider Italije Mateo Salvini. Krajnje desničarska figura iz SAD Stiv Benon je takođe predstavio svoj plan za ujedinjenje, ali nije jasno da li će u tome biti uspešan.

Foto: Tanjug/AP

U izveštaju se zaključuje da antievropske stranke dobijaju snagu i mogle bi da parališu EU i da bi proevropske stranke trebalo da izbegnu da upadnu u tu zamku da postanu branioci statusa kvo u Evropi i da izbori postanu referendum o migracijama - što je upravo ono što antievropske stranke i žele.

Umesto toga, trebalo bi da se proevropske stranke usredsrede na probleme kao što su klimatske promene, privatnost i podaci ljudi na društvenim mrežama, problem ruske agresije, prosperitet, vladavinu zakona itd.

Izbori za Evropski parlament zakazani su za period od 23. do 26. maja.