REFERENDUM O PREDSEDNIKU Od ishoda ovih izbora zavisiće i TRAMPOVA SUDBINA
Početkom novembra u SAD će biti održani izbori za Kongres, a politički analitičari smatraju da će to biti svojevrsni referendum za i protiv američkog predsednika Donalda Trampa.
Komentara 0
U Kongresu sada provladavaju republikanci, koji imaju tesnu većinu u Senatu, a komotnu u Predstavničkom domu.
Demokrate, koje žele da pokrenu inicijativu za impičment (smenu) Trampa, nadaju se da će ovladati Predstavničkim domom i uspeti da dobiju više od 50 odsto poslanika u Senatu.
Njihova računica je jasna - ako se to desi, bila bi povećana mogućnost za pokretanja procedure opoziva Trampa.
Tada bi bio povećan i broj parlamentarnih istraga protiv Trampove administracije, pogotovo kada je reč o, do sada nedokazanim, navodnim vezama između Trampove predizborne kampanje i Rusije tokom 2016. godine.
Demokrate bi preuzele vođstvo nad parlamentarnim odborima u Predstavničkom domu, što bi im omogućilo da dele pozive za svedočenje ljudima koje bi hteli da saslušaju pod zakletvom.
Ako preuzmu Senat, demokrate bi mogle da blokiraju sve Trampove nominacije za Vrhovni sud, federalni pravosudni sistem ili izvršne dužnosti u administraciji. U tim predsedničkim nominacijama Senat ima poslednju reč.
Do sada je važilo pravilo da stranka predsednika SAD, nakon prve polovine mandata, ima slabije rezultate u izborima za Kongres, pa se Demokratska stranka nada da će tako biti i ovaj put.
S druge strane, republikanski kandidati za Kongres imaju, na račun Trampove popularnosti u konzervativnim krugovima i starim republikanskim izbornim državama, šansu za solidan rezultat.
Međutim, jedan broj njih, u saveznim državama koje nemaju jasnu partijsku većinu, nastoji da Trampa što manje pominje u strahu da bi neke grupe birača mogle da im okrenu leđa.
Republikanski poslanici uglavnom pričaju o pozitivnim ekonomskim trendovima u SAD - na primer o ogromnoj stopi zaposlenosti, te drugim pozitivnim tekovinama Trampove administracije.
Politički analitičari predviđaju da će demokrate lakše preokrenuti stanje u Predstavničkom domu, a teže u Senatu, jer izborni kalendar govori da u tom telu brane 26 mjesta, a republikanci samo devet.
Tako bi se moglo desiti da demokrate ostvare značajnu pobedu u jednom kongresnom domu, a da u drugom većinu imaju republikanci, odnosno da usledi situacija u kojoj nijedna strana neće moći da ovlada Kongresom.
Na izborima 6. novembra Amerikanci biraju cijeli saziv Predstavničkog doma, odnosno 435 poslanika.
U Senatu, koji ima 100 članova, mandati traju šest godina. Svake dve godine bira se oko trećine saziva. Sada će biti izabrano 35 novih senatora.
Republikanci u ovom trenutku kontrolišu Kongres. U Senatu imaju tesnu većinu - 51 prema 49, a veću u Predstavničkom domu - 236 poslanika prema 193 demokratskih, uz šest praznih mesta.
Ankete govore da demokrate imaju velike šanse da uzmu Predstavnički dom i nadoknade 25 mandata republikanaca.
S druge strane, Republikanci imaju šansi da zadrže tesnu većinu u Senatu.
Politički analitičari u SAD procenjuju da je Tramp na ovim izborima potreban republikancima jer odlično zna da motiviše birače.
S druge strane, sa Trampom je rizik veći da će republikancima neke grupe birača (na primer žene iz srednje klase) okrenuti leđa, što bi moglo preokrenuti rezultat izbora.