Izvor: Politika, 08.Jul.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neobična energija „Zelenog zvona”
Branislav – Guta Grubački, jedinstvena pojava u Zrenjaninu, opstaje 20 godina, sa neukusom ne pravi kompromise
Zrenjanin – Branislav Grubački Guta svojim „Zelenim zvonom“ zvoni dve decenije. Na početku mu niko nije toliko davao. Pred jedinstvenom zrenjaninskom pojavom malo ih je ovih dvadeset godina bilo ravnodušno. Bez obzira na to da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << li ga hvale ili osporavaju, fenomen je tu, stalno prisutan i gura novi optimizam.
Branislav – Guta Grubački, tu nema sporenja, poseduje zaista retku energiju kojom vuče sve ono što se sve ovo vreme dešava oko „Zvona”, a toga je bilo zaista mnogo.
– Počeo sam 1991. sa kumom Kićom, kad smo u kući moga dede, na periferiji grada, osnovali nešto čega do tada nije bilo na jednom mestu. Picerija sa vrhunskim italijanskim specijalitetima, tenisko igralište, posebna i probrana muzika, slikarska galerija, književne večeri. Kuvarice sam plaćao tri puta više nego što su zarađivale u Beogradu, ali je ponuda bila vrhunska. Prva tri slikara koji su kod mene imali izložbe postali su najpoznatiji u Zrenjaninu. Svirali su Rambo Amadeus i „Piloti“. Formirao se novi ukus ovdašnje mladeži. Ali odmah me je dočekao nesklad između želja da okupljam mlade na liniji pravih vrednosti i zatalasanog okruženja. Moji gosti nisu mogli da dolaze automobilima jer je benzin bio tri marke, a pola njih su tada bili su mobilisani. Prevladali su SM boja i šarene uniforme. Moja ulaganja su se višestruko obezvredila. Nad mojim namerama nadvila se zla kob rata, srljalo se u propast. Zato sam se angažovao i kao antiratni aktivista. Još onda sam izgradio tenisko igralište, kad ljudi nisu znali ko je prvak u tenisu, a pitam vas šta nam danas donosi ovaj sport – priča čovek koji je postao zrenjaninska institucija.
Kad su prilike naložile da se preseli u prostor kluba zrenjaninskog Pozorišta, Grubački je nastavio da ovde okuplja mladi svet i da ugošćava poznate ljude. Među onima koji su ovde govorili su Vida Ognjenović, Laslo Vegel, Mira Karanović, Teofil Pančić, Želimir Žilnik, Mirko Đorđević, Borka Pavićević, a pevali su ili svirali Rade Šerbedžija, Lajko Feliks, Darko Rundek, Neno Belan.... Po njima je „Zeleno zvono“ prepoznatljivo. Nije to nikakva alternativa. To su naši glavni tokovi, insistira Guta.
Veli da je prvi njegov slogan bio „izlaz uvek postoji“ što je još onda bilo na tragu današnjeg „Egzita“.
– Slogan je bio i „bez narodnjaka, dilera i poker aparata“, bili smo svetlost u tami u tim teškim godinama – kaže on.
Ipak, ovaj čovek u Zrenjaninu, kroz dve decenije, nije stekao naklonost u rodnom gradu.
– Ja i moja porodica spadamo u egzistencijalno ugrožene. Živim u očevoj kući, vozim „punto“ kupljen na lizing. Smatram da je bilo nemoralno u proteklom vremenu zgrtati kapital. Poslovni prostor sam iznajmio pod uslovima koji su svima bili dostupni. Sve obaveze plaćam. Niko od mojih poznatih gostiju nikad nije primljen u Plavom salonu gradske kuće (mesto gde ugošćuju gradski čelnici). Politička aktivnost je bila samo u Ligi socijaldemokrata Vojvodine kada je oko nje sejan neopravdan strah, a danas se za regionalizaciju zalaže skoro cela zemlja. Ušao sam u republički parlament 2001. i ponosan sam što je on izabrao Zorana Đinđića za premijera. Pucanj u njega je ubijanje nade za Srbiju – priča Grubački. Pre sedam godina je napustio politiku i nije ni u jednoj stranci, pa ni u LDP u koju ga neki lociraju.
– Lestvice treba visoko podizati. Ja se družim sa boljima od sebe. Nemam visoko obrazovanje, ali znam ko zna i nije mi problem da angažujem pametnije od sebe, da podstaknem mlade koji imaju veće potencijale od mene. Danas nisam razočaran, trebalo bi pre biti očaran, a ni to nisam bio. Vreme mi je u svemu dalo za pravo – kaže Guta Grubački. On je osnovao pokret Novi optimizam koji širi u ljudskim glavama. Kažu da će uspeti jer je strašno uporan.
Đuro Đukić
objavljeno: 09.07.2011
