Izvor: Sportski Žurnal, 09.Apr.2013, 18:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Momir Ilić: Iz Srbije uvek bolan i prazan

Umesto da se proslavlja plasman na Evropsko prvenstvo u Dansku, priča o lepim stvarima i novim pobedama, Orlovi su se ponovo našli na stubu srama. Za samo četiri dana su uspeli da razočaraju naciju, izgube od Austrije, a potom spasavaju utakmicu u Zrenjaninu i izvuku samo bod.
(FOTO: D. Žarković)
To je bila još jedna blamaža evropskog vicešampiona, pa je tako plasman na Evropsko prvenstvo sve dalje i dalje, i ništa više nije u rukama Orlova, moraće >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << sa nestrpljenjem da prate i rezultate protivnika.
Teško su momci podneli debakl u dvomečima od Austrije, razočarani su napustili teren Kristalne dvorane, svesni nove bruke koju su priredili svim ljubiteljima rukometa.
– Joj teško mi je da nešto kažem. Ne znam da li je bruka ili ne, ne mogu to sebi da priznam, jer igram, na terenu sam i teško mi je sve to –  razočarano priča kapiten Srbije, Momir Ilić. – Igram u klubu u kom nikada ne doživljavam ovakve trenutke, pa mi je sve zbrkano.
Početkom drugog poluvremena ste imali tri gola više, šta se desilo u nastavku?
– Ne znam, ne mogu da se načudim kako uspevamo svaki put da prokockamo stečenu razliku. I u Austriji nam se to dogodilo, a da ne govorim o Svetskom prvenstvu u Španiji i mečevima sa Poljskom i Slovenijom. Prosto iz ovih mečeva nema šta pozitivno da se izvuče, kvalitetniji smo, ali to nismo dokazali. Baš ništa nije funkcionisalo, dogovor nije bio ispoštovan.
Svi u reprezentaciji pričate o padovima u igru, da li ste shvatili šta je problem?
– Tražio sam od Saveza da mi pošalje sve utakmice iz Španije, pogledao sam sve mečeve i nisam došao do zaključka. Ni posle ova dva susreta sa Austrijom mi ništa nije jasno. Na sastanku posle utakmice sam postavio to pitanje i niko nije znao da mi da odgovor. Ni ja ga nemam.
Ko snosi odgovornost?
– Svi kolektivno, ja sam neki lider, kapiten i polazim od sebe, preuzimam deo krivice.
Šta je uzrok lošim partijama u poslednjih godinu dana?
– Nemamo način da prebrodimo neke probleme, ne vidimo ni rešenje na dugoročne staze. Možda nemamo dovoljan broj kvalitetnih igrača kako bi zadržali tempo do kraja i sačuvali rezultat, možda imamo neki strah, ne znam. Jedina svetla tačka je Beograd i srebrna medalja, sve drugo mi ne ulazi u glavu. Mislim da je problem veliki, volim da ulazim u detalje, ali kad bi sad sve izneo došli bismo do mnogobrojnih problema.
Šta predlažete?
– Selektor Vuković sa stručnim štabom i u saradnji sa Savezom mora da pronađe rešenje, da se nađe zajednički izlaz, ako ga ima, jer ovako ne ide.
Evropsko prvenstvo je sve dalje?
– Jeste, ali sam ubeđen da ćemo na kraju izboriti vizu za Dansku. Možda kao najbolje trećeplasirani tim, možda kao drugi u grupi, videćemo. Međutim, to sad i nije tako bitno, jer je problem daleko složeniji. U redu, odemo u Dansku i opet ćemo da bacimo sve pod tepih i nastavimo dalje, ali to nije rešenje za duži period i tako ne može. Mora više da se radi, da se napravi sistem, da se misli na budućnost, a ne samo o plasmanu pa šta bude, ne možemo više da radimo na uštb plasmana.
Ilić je želeo da istakne i odnos RS Srbije prema igračima:
– Savez funkcioniše besprekorno, imamo uslove kao Francuska i Danska i svi igrači su zadovoljni. Problem nije u tome, nego u igračkom kadru i to mora da bude akcenat.
Na kraju kapiten Orlova je dodao:
– Ako izuzmem Evropsko prvenstvo u Beogradu, svaki put sam se sa okupljanja reprezentacije vraćao emotivno ispražnjen, povređen i to su stvari koje me mnogo bole. Svaki put iz Srbije odlazim razočaran, shvatite da je to mnogo bolno za nas igrače, jer mi smo na terenu, nas narod gleda i kao velike patriote ginemo za ovu zemlju, jer nam je to čast, a onda se ispostavi da je potrebno mnogo vremena da prođe kako bi rane zarasle. I tek što prođu stignu nove pripreme i nova razočaranja. Ovo je naša zemlja, drugu nemamo i uvek će nam svima biti čast da igramo az Srbiju.
(FOTO: D. Žarković)
NEKA SE NEKO IZVINI NIKČEVIĆU
Veliki propust je RS Srbije napravio na početku utakmice kad je zaboravio da uruči plaketu i priznanje Ivanu Nikčeviću. Da stvar bude gora, svi su zbunjeno gledali kako se stvorio višak priznanja i kome su zaboravili da ga uruče…
Takav peh je želeo da prokomentariše i kapiten Orlova, Momir Ilić:
– Mnogo, mnogo, mnogo me pogodilo sve to. Došlo je do greške, nije bilo namerno, ali Nikac je dao sve za ovu reprezentaciju i zemlju i nije zaslužio da mu se to dogodi. Uvek je dolazio na pripreme i akcije, krvario i sad neko mora i treba debelo da mu se izvini za sve ovo! Posle Svetskog prvenstva smo rešili da se povučemo i prepustimo mesto mlađima, na moju inicijativu se Nikac vratio, želeo je da pomogne i ovo je poslednje što je zaslužio. Jako mi je žao zbog svega.


Pogledaj vesti o: Zrenjanin,   Evropsko prvenstvo

Nastavak na Sportski Žurnal...