Izvor: Politika, 02.Okt.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li je policiji trebalo ohrabrenje

Mediji hapšenje „zrenjaninske grupe” dovode u vezu sa izjavom Borisa Tadića kojom je najavio borbu protiv korupcije u državnim organima, ali i u svojoj partiji, u drugim strankama smatraju da je reč o ranije započetom procesu

Iako je hapšenje gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića zbog sumnje da je umešan u malverzacije sa građevinskim zemljištem u tom gradu usledilo nepunih mesec dana nakon što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadić najavio oštru borbu protiv korupcije i u sopstvenim redovima, u većini stranaka tvrde da ova akcija ne može da se tumači kao posledica Tadićevih reči, već kao nastavak ranije započetog procesa.

Iz Demokratske stranke, međutim, čuo se nešto drugačiji ton, iz koga bi se pre moglo naslutiti da je reč o početku, a ne o nastavku. Tako je Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, juče izjavio da hapšenje gradonačelnika Zrenjaninapokazuje ozbiljnu nameru države da otvori, procesuira i zatvori sve probleme iz prošlosti, kao jasan signal da se zakoni u Srbiji moraju poštovati.

Dulić je najavio i da će se „nastaviti obračun sa organizovanim kriminalom i korupcijom sve dok njihov stepen ne bude sveden na nivo kakav postoji u normalno uređenim državama Evrope”. Prema njegovim rečima, i ubuduće će biti akcija poput one u Zrenjaninu.

Svako za koga se dokaže da je kršio zakon biće izveden pred lice pravde bez obzira kojoj partiji pripadao i na kojoj funkciji u državi bio, poručio je Dulić.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas (DS) nije želeo da komentariše privođenje partijskog kolege Gorana Kneževića rekavši da „svako odgovara za svoje postupke, a na nadležnim službama je da odgovorno obavljaju svoj posao”.„To što je neko priveden ne znači i da je kriv, a zloupotrebe položaja, za koju terete Kneževića, ima u svim gradovima i na nadležnima je da takve slučajeve istraže”, kazao je Đilas, a prenosi Tanjug.

Uprkos činjenici da su gotovo svi mediji uz vest o hapšenju Kneževića podsetili i na Tadićevu izjavu datu na sednici Glavnog odbora DS-a, kojom je najavio obračun sa korupcijom u državnim organima, ali i u svojoj partiji, praktično aludirajući da je signal za akciju došao iz državnog vrha, u G17 plus, koja je koalicioni partner DS-a, tvrde da za hapšenje Kneževića nije bio potreban nikakav politički blagoslov jer je, kako su to u policiji rekli, razotkrivanje grupe iz Zrenjanina trajalo godinu dana.

„Nema govora da je Tadić na bilo koji način pokrenuo ovu akciju. On je svojom izjavom samo ohrabrio ljude u državnim organima da rade svoj posao. Još od prošle vlade, kada je Jočić bio ministar, krenulo se u oštru borbu protiv korupcije. Na tome se odavno radi i rezultati su odlični, ali do zastoja obično dolazi na sudovima jer se procesi razvlače”, kaže Željko Ivanji, šef antikorupcijskog tima G17 plus.

On objašnjava da je Tadićeva izjava samo dobrodošla, jer je potpuno drugačije kada borbu protiv korupcije najavi neki visoki državni funkcioner, poput predsednika države, nego kada to učini neko na nižem nivou vlasti.

„To je ono što je nedostajalo, jer tek kada neko ko je na visokoj državnoj funkciji kaže nešto povodom korupcije onda to predstavlja opasnost za one koji su zagazili u ovu vrstu kriminala. To se pokazalo nažalost i na slučaju ubistva premijera Đinđića, jer je tome prethodila njegova izjava o borbi protiv organizovanog kriminala. Kada nešto kaže neko ko je na nižem nivou vlasti to obično izaziva podsmeh onih koji se kriminalom bave”, kaže Ivanji i dodaje da je politička podrška državnim institucijama sasvim uobičajena i u drugim zemljama.

On podseća da je upravo njegova stranka bila inicijator da se u novi zakon koji predviđa osnivanje Agencije za borbu protiv korupcije unese odredba o zatvorskoj kazni za one koji ne prijave svoju imovinu. Ivanji tvrdi i da u njihovim redovima nema korumpiranih i podseća na slučaj Prvoslava Davinića, bivšeg funkcionera te stranke i ministra odbrane, protiv koga su oni podneli krivičnu prijavu kada su saznali da je sklopio štetan ugovor o kupovini vojne opreme zbog čega je izbačen i iz stranke.

Trebalo bi, međutim, podsetiti, i da proces protiv Davinića počinje tek sada, iako je afera otkrivena još 2005. godine, te da je bivši ministar odbrane zvanično i dalje nevin.

I u DSS-u smatraju da Tadićevu izjavu i „slučaj Knežević” ne bi trebalo dovoditi u vezu. Potpredsednik Izvršnog odbora ove stranke Dragan Šormaz, podseća na nedavni izveštaj u UN-u o stanju bezbednosti u svetu u kome je Srbija apostrofirana kao jedna od najbezbednijih zemalja u Evropi sa napomenom da je najveći napredak učinila u borbi protiv organizovanog kriminala i trgovine drogom što je, kako kaže Šormaz, zasluga onih koji su prethodnih godina vodili službe bezbednosti i policiju.

„Mi u DSS-u nemamo problem sa tim i svaka borba protiv organizovanog kriminala je za nas prihvatljiva, a da li je neko kriv ili nije, to je na pravosuđu i na istražnim organima da utvrde. Ako policija bude radila onako kao dok je njome komandovao Jočić, imaće rezultate. Možda je neko doneo na sto Tadiću spremljen predmet o Kneževiću i on je to onda marketinški iskoristio. U svakom ekspozeu Vojislava Koštunice kao premijera, borba protiv korupcije bila je jedna od najvažnijih stvari i to se sprovodilo. Ali pošto mi nemamo taj marketinški pristup kao DS, možda to javnosti nije tako izgledalo”, ističe Šormaz i podseća da je i u vreme prve Koštuničine vlade, 2005. godine, uhapšena gradonačelnica Smedereva Jasna Avramović, takođe sa optužbom za korupciju, ali suđenje još nije završeno.

Vredi podsetiti i da je u vreme Koštuničinih vlada svako hapšenje pripadnika neke od mafija (drumske, sportske, stečajne, duvanske...) saopštavano kao veliki uspeh uz snimke privedenih, ali da nijedan od tih slučajeva još nije dobio sudski epilog.

Lider Nove Srbije Velimir Ilić u izjavi za „Politiku” tvrdi da i njegova stranka podržava svaku akciju državnih organa protiv onih koji su se upustili u kriminalne vode.

Na pitanje da li to znači da ni Branko Jocić, bivši direktor „Puteva Srbije” i funkcioner NS-a, nije bio zaštićen u slučaju „drumska mafija” zbog toga što je njegova stranka tada bila na vlasti, Ilić kaže da je više puta razgovarao sa ljudima iz policije i iz BIA te da su mu oni rekli da, „prema njihovim saznanjima, nema elemenata krivičnog dela i zato sam ga i ostavljao na toj funkciji. Jedno je priča, a drugo su dokazi. Niti sam štitio niti ću štititi bilo koga ako postoje elementi krivice”, kaže Ilić.

Lider NS-anapominje da podržava borbu protiv korupcije koju je najavio Tadić, ali da iza hapšenja ne smeju da se kriju nikakvi politički obračuni. „Ako je predsednik najavio borbu protiv korupcije, ona mora od nekoga da počne. Ali, ako postoji bilo kakav politički obračun, to nije korektno”, ocenjuje on.

Prema mišljenju nekih analitičara hapšenje Kneževića „ne košta” mnogo Demokratsku stranku, jer je reč o čoveku koji je izvesno vreme „na ledu” u partiji. Knežević je nezvanično smatran jednim od najozbiljnijih kandidata za ministra za lokalnu samoupravu 2007. godine, ali na kraju nije postavljen na tu funkciju, a smenjen je i sa mesta predsednika vojvođanskog odbora DS-a te tako Tadićevoj stranci nije bilo teško da niz vodu pusti čoveka koji više nije na visokoj poziciji u partijskoj hijerarhiji.

Prema rečima Dejana Vuka Stankovića, političkog analitičara, iako se u ovom slučaju radi o čoveku koji je izgubio pozicije u DS-u, za Srbiju je bitno da bez obzira na to koji su motivi u igri, ipak se procesuira čoveku koji je deo vlasti.

„Nezavisno od toga šta je motivacija sam čin hapšenja čoveka koji je slovio za pokrajinskog političkog moćnika znači da država ima određene potencijale da se bori sa korupcijom. Naravno, da je u zemlji u kojoj pravni sistem ne funkcioniše kako bi trebalo politička asistencija, odnosno blagoslov preko je potreban. To je pokazalo i otvaranje afere sa stečajnom mafijom u vreme prve Koštuničine vlade jer je bilo neophodno imati političku volju da se tako nešto uradi”, objašnjava Stanković.

A kako će se hapšenje Kneževića tumačiti u javnosti, kao činjenica da više nema nedodirljivih ili pak kao usamljen slučaj, kako kaže, zavisi od budućih poteza vlasti.

„Ako se pokaže da je ovo jedan izolovan slučaj onda to može da pobudi sve one skeptične interpretacije da je reč o marketinškom potezu i da je Knežević samo neka vrsta žrtvenog jarca. Vladajućoj koaliciji ne ide dobro ni na socijalno-ekonomskom polju ni na planu evropskih integracija i završetka saradnje sa Hagom pa bi neko mogao u ovome da vidi novu kartu na koju vlast igra jer je narod željan pravde. Ali ukoliko je ovo najava da će se se država dosledno obračunati sa svima onima koji zloupotrebljavaju vlast za sticajne materijalne koristi onda je to korak u dobrom pravcu”, napominje Stanković.

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać ističe da u Srbiji ne postoje dobri uslovi za borbu protiv korupcije koja je sistemski problem.

„Slične akcije ranijih godina su pokazale da se to predstavlja kao odlučan zaokret u borbi protiv korupcije, a onda se godinama predmeti vuku po sudovima. Ako su dokazi relevantni u ovom slučaju će relativno brzo biti doneta presuda. Za borbu protiv korupcije bitno je ne samo doneti presudu nego i nadoknaditi štetu nastalu tim krivičnim delom”, kaže Verica Barać.

Ona, međutim, upozorava, da se u tim postupcima striktno moraju poštovati ljudska prava kako se ne bi ponovio slučaj iz Kragujevca u aferi „Indeks” gde mnogi profesori javno optuženi za primanje mita nisu ni procesuirani i vraćaju se na posao.

J. Cerovina - A. Marinković

[objavljeno: 03/10/2008.]

Nastavak na Politika...