Izvor: Politika, 30.Mar.2010, 00:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crkvene slike zamenili plagijatima
Lažni konzervatori po banatskim selima iz hramova odnosili vredne slike koje su završile na crnom tržištu
Zrenjanin – Još prošle godine su iz nekoliko hramova katoličke crkve u srednjem Banatu ukradene slike, a onda su na njihova mesta stavljani falsifikati. Sve je slučajno otkrio jedan istoričar umetnosti pošto su mu na to ukazali vernici. Duga istraga zbog koje se sve krilo od javnosti je pri kraju, ali se još ne zna sasvim sigurno koliko je pljački >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaista bilo i kolika je pričinjena šteta.
Dok je prikupljao građu za knjigu o vojvođanskom kulturnom nasleđu, istoričar umetnosti Novosađanin Dušan Škorić je obilazio i hramove po banatskim selima.
Tamo su vernici izrazili sumnju da se nešto čudno dogodilo s nekim slikama u hramovima katoličke crkve u Srpskom Itebeju, a moler mu je prijavio da se „promenila” slika u crkvi sela Hetin na granici s Rumunijom, Krađu slike u Tobi prijavio je sveštenik, priča Vladimir Petrović, akademski slikar konzervator iz zrenjaninskog Zavoda za zaštitu spomenika, koji je potom bio angažovan na proveri slika koje su vraćene sa navodne konzervacije. Mladi slikar objašnjava celu priču. Danima i mesecima se grupa sumnjivih osoba vrzmala po selima u kojima je neko već „tipovao” vredne slike. Prisustvujući službama i prateći sveštenike oni su im posle nekog vremena prilazili i predlagali da određene slike budu otpremljene na rekonstrukciju „jer ih je već načeo zub vremena”. Za to se čekao pogodan trenutak, pa i odlazak bivšeg i dolazak novog sveštenika. Slike su odnošene i završavale su na crnom tržištu, a kroz neko vreme su donošene druge i postavljane na ista mesta.
– „Konzervirane” slike su u stvari bile plagijati. Reč je o fotokopiji u koloru koja je premazivana lakom. Razlika od originala je očigledna jer se ne poznaju tragovi kista i boja, kao kada je reč o uljima na platnu, a posebno je upečatljiv neobičan i prejak sjaj laka – priča Petrović i dodaje da su organizatori krađe računali s tim da su slike na ovim mestima dugo stajale, da u ove seoske crkve dolaze mahom stariji vernici i da retko ko zaviruje u njih, izuzev onih ko ih prvi put gleda, a taj nije video originale pa ne može ni da sumnja.
Pljačka je ipak otkrivena i to zahvaljujući vernicima kojima slike najviše znače i kojima je teško podvaliti. Istraga je utvrdila ko je odnosio slike i odakle potiču falsifikati. Oni su urađeni u somborskoj slikarskoj radionici „Florijan”, a sve će biti obelodanjeno kada se okonča istraga koja je obuhvatila i neke sveštenike. Kako saznajemo, pojavilo se pitanje da li su i prethodne slike, koje su nestale, bili originali ili postoji mogućnost da su i one bile kopije nekih prethodnih originala.
Ono što se može doznati u zrenjaninskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture ukazuje na to da bi sve što je otkriveno u ovom slučaju moglo biti samo vrh ledenog brega.
– Niko, za sada, ne zna koliko je dela iz sakralne umetnosti sa ovih prostora završilo na tržištu i da li se njima može ući u trag. Bez obzira na to da li je ovde reč o pravoslavnoj, katoličkoj ili nekoj dugoj zaostavštini, ona je pod veoma slabom zaštitom. Nažalost kod nas nema potrebne svesti o kulturnim vrednostima ni u verskim zajednicama ni u svetovnim institucijama, ali ni kod pojedinaca, pa valjda nema nečega što nije na prodaju ili za šverc – kaže Bojan Kojčić, istoričar umetnosti. Njegova koleginica Vesna Karavida navodi primer da najviše očuvanog kulturnog blaga ima Italija i ona od njega, koristeći ga u turističke svrhe, ima najveće prihode u svetu. Ali Italija je i prva uvela takozvanu kulturnu policiju, kažu zrenjaninski zaštitnici kulturnog blaga.
Đuro Đukić
[objavljeno: 30.03.2010]
.jpg)
