Izvor: Blic, 15.Jan.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banatsku trsku traže Nemci i Holanđani
ZRENJANIN - U Belom Blatu, selu udaljenom desetak kilometara od Zrenjanina, u toku je žetva trske po kojoj je ovaj deo Banata nadaleko poznat. Budući da je selo smešteno između Tise, Begeja i Carske bare, ovde, na močvarnom i barskom zemljištu, kvalitetne sirovine ima u izobilju. Od te trske proizvodi se štukatur, ili prirodni izolacioni materijal koji se koristi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u građevinarstvu, kao i pleteni suncobrani, paravani za dekoraciju. Takođe, trščani krovovi sve su popularniji i krase vikendice, stambene objekte, terase, ali i poljoprivredne objekte.
Tekst i foto: Žetva trske obično počinje u novembru i traje do marta meseca, a hladni dani, naročito kada je temperatura vazduha ispod nule, idealni su za berbu. Ove godine žetva je zbog vremenskih prilika kasnila, nije bilo mrazeva, a u tome je berače poslednje dve nedelje omelo inje i magla. U ovom selu sa ukupno 1.500 stanovnika, trščarstvom se se bavi njih pedeset u pet radionica. Iz radionice Mirka Gode izađe milion kvadrata trske i proizvoda od trske koji se mogu naći ne samo na domaćem, već i tržištu Nemačke. Nešto manje proizvoda odlazi i za Holandiju. I da se proizvede više, kupaca bi bilo. Međutim, pojavila se i konkurencija jer na tržištu sada ima i trske iz Kine koja se, kao i sve drugo, prodaje po nižoj ceni. Mirko se ovim poslom bavi već 15 godina, poseduje dve mašine za pletenje asure i jednu za pletenje trščanih ploča. On kaže da je trska najbolji prirodni izolator, ali da je tek mali broj onih koji to znaju, pa se pre opredeljuju za veštačke materijale.
Trska kao izolator bila je od davnina poznata narodima koji su ovde živeli, a kuće zidane od naboja pokrivane su trskom, njome su oblagani zidovi, pa je na taj način obezbeđena najbolja termoizolacija. Osim toga, trska je dugovečna.
Trska se u ovom kraju ne gaji, ona je korovska biljka. Oko 50 radnika trsku seče ručno, iako za to postoje mašine. Berači kažu da mašine pokupe i stabljike slabijeg kvaliteta.
Robert Špeirs trsku bere već 30 godina, od svoje devete.
- Berbu trske naučio sam od svog dede - kaže Robert.
Ne smeta mu hladnoća, navikao je, a ponekad se uz čaj nađe i malo rakije. Nakon berbe, posečena trska se klasifikuje i skladišti, a kasnije veštim rukama trskara od nje nastaju ne samo štukatori, već i brojni, sve omiljeniji, ukrasni predmeti.
Za snop od 30 do 40 dinara
Berači objašnjavaju da za berbu trske koriste „đalasku", posebnu alatku, nalik na kosu.
- Naziv je verovatno dobila od mađarske reči „đolazotuš" što znači prokleto. A niko ovaj posao ne radi od sreće, već od muke - kaže Robert Špeirs. On kaže da dnevno, za pet sati rada, ubere 50 snopova, a za svaki dobije od 30 do 40 dinara.
