Izvor: B92, 27.Avg.2016, 17:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Viminacijum: Otkrića donose saznanja o prošlosti Rimskog carstva
Nova otkrića arheološkog parka Viminacijum, kod termoelektrane Kostolac, uzbrukala su ne samo našu već i svetsku javnost.
Nedavno je pronađena porodična grobnica, zlatnici iz petog veka i ispisane zlatne lamele. Niz novih otkrića trebalo bi da donese dodatna saznanja o bogatoj prošlosti nekadašnjeg Rimskog carstva.
Na teritoriji Viminacijuma iskopano je na hiljade grobova tzv. memoria. U jednoj od njih, koja je bila u funkciji od sredine trećeg pa do petog veka, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pronađeno je sedam zlatnika. Bili su, pretpostavljaju arheolozi, vlasništvo čoveka koji ih je iz bezbednosnih razloga sakrio u grobnicu.
Tokom najezde Huna, objašnjava direktor Viminacijuma Miomir Korać, taj čovek se vratio po zlatnike.
“I onda je zgrabio tu količinu i sedam mu je ispalo. Kako to znamo? Pa nađeni su ne na jednom grupisanom mestu nego na rasuti u nivou poda. U stvari on je na brzinu pokupio novac. Sedam mu nije bilo važno, bio je važniji život očito”, objašnjava Korać.
Otkriveni zlatni listići, u dva dečja groba, stavljeni su tu kako bi dete bilo zaštićeno od uroka ili bolesti. Na njima su prepoznatljiva slova, kaže Korać, ali nerazumljiv je tekst napisan grčkim alfabetom.
“Ali ništa nema vezano za Grčku. Svi su to neki demoni, bogovi vezani za Vavilon, za Astiriju, za Egipat. I onda smo videli da su oni ispisani u nekih deset kolona, da se tu pojavljuju imena kao što su Mothobarabau, Seneseilam, Sengemfarangez. POK Neko je hteo da zaštiti nekoga pa je pozvao sve i dobre i loše demone da mu pomognu”, rekao je.
Porodična oslikana grobnica krstoobrazne forme je još jedno otkriće. Služila je u paganske i hrišćanske svrhe. Ako se sahranjujete u smrti onda živite i zajedno u životu, kažu stručnjaci objašnjavajući simboliku grupnog sahranjivanja.
Lepa vest je da će 2018. godine biti održan Svetski kongres arheologa koji će okupiti više od hiljadu najznačajnijih svetskih arheologa. Dosadašnja, nova značajna i buduća otkrića, doprineće da se Viminacijum na ovom kongresu predstavi u najboljem svetlu.
“Ja mislim da će Viminacijum za jedno šezdeset, sedamdeset godina biti najznačajniji svetski lokalitet POK po saznajnim procesima koje će da donese”, zaključio je Korać.
U arheološkom parku Viminacijum radi dvadeset i pet stručnjaka. Prostor od tri stotine i pedeset hektara istražen je svega dva odsto. Viminacijum, glavni grad provincije Gornje Mezije, površine današnjeg Beograda, stavljen je na preliminarnu Uneskovu listu svetske baštine.
